Nafta u svetu pada, gorivo u Srbiji ponovo skuplje za dinar
Uprkos padu cene sirove nafte na svetskom tržištu, eurodizel i benzin od petka su skuplji za jedan dinar po litru. Zašto domaća pumpa ne prati globalni trend, i šta to znači za budžet vozača pred leto.
- Od petka 10. jula u 15 časova eurodizel košta 220, a benzin BMB 95 iznosi 196 dinara po litru.
- Obe cene porasle su za jedan dinar u odnosu na prethodnu nedelju, kada su bile 219 i 195 dinara.
- Nove cene važe do petka 17. jula u 14.59, kada se koriguju za narednu nedelju.
- Cena sirove nafte na svetskom tržištu u istom periodu pada, ali domaća maloprodaja to ne prati.
Eurodizel na domaćim pumpama od petka 10. jula u 15 časova košta 220 dinara (~1,88 EUR) po litru, a Euro Premium BMB 95 iznosi 196 dinara (~1,67 EUR), po odluci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine koje maksimalne cene derivata utvrđuje svakog petka. Obe cifre su za dinar više nego prethodne nedelje, kada je dizel bio 219, a benzin 195 dinara.
Na prvi pogled, jedan dinar deluje kao zanemarljiva stavka. Na godišnjem nivou nije. Vozač koji mesečno natoči 120 litara eurodizela plaća oko 26.400 dinara (~225 EUR), pa poskupljenje od dinara po litru znači 120 dinara više mesečno, odnosno oko 1.440 dinara (~12 EUR) godišnje po vozilu. Za domaćinstvo sa dva automobila i za mala transportna preduzeća, gde gorivo ulazi u obrtni kapital, kumulativni efekat je vidljiviji.
Zašto domaća pumpa ne prati svetski pad?
Cena sirove nafte na svetskom tržištu u istom periodu beleži pad, pa se logično nameće pitanje zašto maloprodajna cena u Srbiji ide u suprotnom smeru. Odgovor je u tome što litar na pumpi nije puka funkcija cene barela. Maloprodajna cena sastavljena je od nabavne cene derivata, kursa dolara, marže, troškova transporta i osiguranja, kao i domaćih dažbina.
Sirova nafta se na berzi trguje u dolarima, a domaći uvoznik plaća u dolarima. Kada dinar oslabi prema dolaru, isti barel u dinarima postaje skuplji, čak i ako je njegova dolarska cena pala. Uz to, berzanske kotacije rafinisanih derivata, a ne sirove nafte, direktnije određuju nabavnu cenu, a one se ne kreću uvek istim tempom kao barel. Zbog toga se globalni pad cene nafte prelije na domaću pumpu tek sa zakašnjenjem, i to samo ako ga u međuvremenu ne poništi kurs ili rast marži.
Maloprodajna cena goriva u Srbiji menja se svakog petka u 15 časova i važi tačno sedam dana, do narednog petka u 14.59. Taj nedeljni ritam znači da svaka promena na svetskom tržištu ulazi u domaću cenu sa pomakom od najmanje jedne sedmice, a ponekad i duže, u zavisnosti od zaliha i ugovorenih nabavnih uslova.
Šta to znači za budžet vozača pred leto?
Tajming poskupljenja nije neutralan. Julsko i avgustovsko poskupljenje pada u period kada potrošnja goriva raste zbog letnjih putovanja i godišnjih odmora, pa vozači osećaju svaki dinar više izraženije nego u zimskim mesecima. Za kućni budžet, gorivo je stavka koja se teško odlaže: potrošnja je uglavnom neelastična jer se putuje na posao, u nabavku i na letovanje bez obzira na cenu.
Nedeljni model korekcije istovremeno otežava planiranje. Vozač koji u petak natoči pun rezervoar zna cenu za tu nedelju, ali ne i za sledeću, jer se nova odluka objavljuje tek narednog petka u 15 časova. Za privredu koja zavisi od transporta, ta nepredvidivost prenosi se dalje na cene dostave i logistike.
Za sada je promena skromna, dinar po litru u odnosu na prethodnu nedelju. Ono što vredi pratiti jeste sledeći petak, 17. jula, kada će se videti da li se svetski pad cene nafte konačno prelio na domaću pumpu ili je kurs dolara ponovo poništio efekat jeftinije nafte.
Koliko vam je mesečno porasla stavka za gorivo u kućnom budžetu ove godine?
