Crna Gora digla gorivo, dizel skočio 14 centi na 1,81 evro
Skok cene nafte preko 90 dolara prelio se sa berze na pumpe. Crna Gora od ponoći diže sve vrste goriva, dok Moldavija upozorava da joj rezerve benzina traju svega 18 dana.
- Eurodizel u Crnoj Gori poskupeo je 14 centi, na 1,81 evro po litru od ponoći, najveći jednokratni skok tog goriva ove godine.
- Moldavija je saopštila da joj rezerve benzina traju još 18 dana, a dizela svega 8 dana.
- Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Državama ponovo je prešla 4 dolara po galonu.
- Talas je pokrenuo skok cene nafte preko 90 dolara po barelu, zbog napetosti oko Ormuskog moreuza.
Eurodizel u Crnoj Gori od ponoći košta 1,81 evro po litru, 14 centi više nego dan ranije, što je najveći jednokratni skok cene tog goriva ove godine. Poskupljenje nije izolovan potez Podgorice: iste noći prosečna cena benzina u Sjedinjenim Državama ponovo je prešla 4 dolara po galonu, a Moldavija je saopštila da joj strateške rezerve benzina traju još svega 18 dana. Zajednički okidač je isti, cena nafte koja je na berzi prešla 90 dolara po barelu.
Crnogorsko Ministarstvo energetike i rudarstva podiglo je sve vrste goriva. Eurosuper 98 poskupeo je 7 centi, na 1,75 evra, eurosuper 95 osam centi, na 1,72 evra, dok je lož ulje skuplje 12 centi, na 1,70 evra po litru. Nove cene važe do 27. jula, kada sledi naredna revizija. Podgorica cene formira po dvonedeljnoj formuli vezanoj za berzanske kotacije, pa se rast nafte iz prethodnih dana prelio na displeje sa zakašnjenjem od svega nekoliko dana.
Ko plaća skok sa berze
Nafta je poslednjih dana prešla 90 dolara po barelu, nakon napada na tankere u Ormuskom moreuzu i napetosti oko tog plovnog puta kojim prolazi petina svetskog izvoza nafte. Berzanski skok se ne zaustavlja na trgovačkim ekranima. Rafinerijska marža, transport i distribucija dodaju svoj deo, a na kraju lanca stoji potrošač koji istu razliku vidi na pumpi. Kod dizela, koji nosi teret drumskog i poljoprivrednog prevoza, poskupljenje se najbrže preliva u cene ostale robe.
Slučaj Moldavije pokazuje drugu stranu istog pritiska. Rezerve benzina za 18 dana i dizela za osam dana ostavljaju malu rezervu za pregovaranje sa dobavljačima kada cene rastu. Zemlja bez sopstvene proizvodnje i sa tankim zalihama poskupljenje ne može da amortizuje, već ga prihvata u punom iznosu. To je razlika između tržišta koje ima vremena da čeka i onog koje kupuje po dnevnoj ceni, ma kolika bila.
U Sjedinjenim Državama prelazak granice od 4 dolara po galonu ima i političku težinu, jer je cena goriva jedan od najvidljivijih pokazatelja troškova života. Kada tri odvojena tržišta, jugoistok Evrope, istočni rub kontinenta i Severna Amerika, istog dana beleže rast, jasno je da izvor nije lokalni, već berzanski.
Dokle će pumpe pratiti berzu?
Formule za obračun cena goriva u regionu vezane su za kretanje nafte sa pomakom od jedne do dve nedelje. To znači da bi, ako cena barela ostane iznad 90 dolara, sledeći krug revizija mogao doneti novo poskupljenje, a ne povratak na stari nivo. Ako se, s druge strane, napetosti oko Ormuskog moreuza smire, berza obično reaguje brže nego pumpe, pa bi pad mogao da stigne sa istim zakašnjenjem sa kojim je stigao i rast.
Za potrošače u regionu, koji dizel plaćaju po ceni bliskoj 1,81 evru, ostaje da prate dve brojke, cenu barela i datum naredne revizije. Prva govori odakle dolazi pritisak, druga kada će ga osetiti na svom računu. Koliko će vas ovo poskupljenje koštati na mesečnom nivou, i da li menjate navike vožnje kada dizel pređe granicu koju smatrate previsokom?
