Plate rastu brže od cena: prosečna neto zarada 121.805 dinara
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da zarade u Srbiji realno rastu iznad inflacije, uz projekciju prosečne plate od oko 1.150 evra do kraja 2026.
- Prosečna neto zarada za april 2026. iznosila je 121.805 dinara (~1.040 EUR), a bruto 168.008 dinara.
- U periodu januar-april neto zarade su nominalno veće 11,6%, a realno 8,6%.
- Realni rast znači da zarade rastu brže od inflacije, koja je unutar ciljanog okvira NBS.
- Zvanične projekcije govore o prosečnoj plati oko 1.150 evra do kraja 2026.
Prosečna neto zarada u Srbiji za april 2026. iznosila je 121.805 dinara (~1.040 EUR), dok je bruto obračunata zarada dostigla 168.008 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Podatak je značajan iz jednog razloga: rast zarada i dalje nadmašuje inflaciju, pa realna kupovna moć prosečnog zaposlenog beleži porast, a ne stagnaciju.
U periodu januar-april neto zarade su nominalno veće 11,6% u odnosu na isti period prethodne godine, dok realni rast iznosi 8,6%. Razlika između te dve cifre je ključna: nominalni rast pokazuje koliko je veći iznos na platnom listiću, a realni rast koliko tog povećanja preostane pošto se oduzme poskupljenje robe i usluga. Kada je realni rast pozitivan, prosečna plata kupuje više nego pre godinu dana.
Realni rast iznad inflacije
Inflacija se u posmatranom periodu kretala unutar ciljanog okvira Narodne banke Srbije, što je i omogućilo da nominalni rast zarada od 11,6% pređe u realni dobitak od 8,6%. To je bitna promena u odnosu na godine kada je poskupljenje gutalo veći deo povišica, a građani su na papiru imali veće plate uz manju kupovnu moć.
Bruto zarada od 168.008 dinara i neto od 121.805 dinara pokazuju i veličinu poreskog i doprinosnog opterećenja: razlika između bruta i neta iznosi 46.203 dinara, odnosno oko 27,5% bruto iznosa odlazi na poreze i doprinose pre nego što novac stigne na račun zaposlenog. To opterećenje ostaje isto bez obzira na to koliko zarada raste, pa svaka nova povišica sa sobom povlači i srazmerno veći odliv ka budžetu.
Da li prosek pokazuje pravu sliku?
Prosek je koristan, ali zavarava. Nekoliko vrlo visokih zarada podiže prosečnu vrednost iznad onoga što većina zaposlenih zaista prima. Zato statistika prati i medijalnu zaradu, iznos koji deli zaposlene na dve jednake polovine. Medijalna neto zarada za april 2026. iznosila je 94.585 dinara, što znači da polovina zaposlenih zarađuje do tog iznosa, gotovo 27.000 dinara ispod proseka.
Taj jaz između proseka i medijane objašnjava zašto deo javnosti ne prepoznaje sebe u objavljenoj brojci. Prosek raste brže jer ga vuku sektori sa najvišim platama, dok medijana pokazuje sporiji, ali realniji pomak sredine.
Zvanične projekcije idu korak dalje: uz nastavak ovakvog trenda, prosečna plata bi do kraja 2026. mogla da se približi iznosu od oko 1.150 evra. Prosečna neto zarada od 121.805 dinara po zvaničnom srednjem kursu odgovara iznosu od oko 1.040 evra, pa projektovanih 1.150 evra podrazumeva mesečni pomak od oko 110 evra. Ako se inflacija zadrži u ciljanom okviru, taj cilj znači da realni rast ostane pozitivan, a ne da ga ponište nova poskupljenja.
Ostaje pitanje koje ove cifre ne rešavaju same po sebi: da li ćete povišicu prvo osetiti u sopstvenom budžetu ili u ceni namirnica na kasi?
