Nafta skupa i bez takse na Ormuz: Brent kod 84 dolara
Barel brenta trgovan je 16. jula oko 84 dolara, blizu jednomesečnog maksimuma, iako je Tramp odustao od takse na prolaz kroz Ormuz. Cenu drži američko bombardovanje po Iranu.
- Barel brenta trgovan je 16. jula oko 84 dolara, u blagom padu od oko 0,4 odsto, ali blizu jednomesečnog maksimuma posle skoka od oko 12 odsto u tri prethodne sesije.
- Američki WTI zadržao se ispod 80 dolara za barel.
- Predsednik Tramp odustao je od najavljene takse od 20 odsto na teret koji prolazi kroz Ormuski moreuz.
- Visoka cena poskupljuje uvoz sirove nafte za rafineriju u Pančevu, od koje zavisi oko četiri petine snabdevanja gorivom u Srbiji.
Barel brenta trgovan je 16. jula oko 84 dolara, blago u padu za oko 0,4 odsto u odnosu na prethodno zatvaranje, ali i dalje blizu jednomesečnog maksimuma. Cena je stigla dovde posle rasta od oko 12 odsto u tri prethodne sesije, dok je američki WTI ostao ispod 80 dolara za barel.
Tržište je, dakle, dobilo dve suprotstavljene vesti u istom danu, a skuplja je pobedila. Predsednik Donald Tramp povukao je najavu o taksi od 20 odsto na svaki teret koji prolazi kroz Ormuski moreuz, uz obrazloženje da će izgubljeni prihod nadoknaditi buduće investicije iz Zaliva. Taksa na najprometniji naftni koridor na svetu spustila bi troškove transporta i, u teoriji, cenu barela. Odustajanje od nje trebalo je da olakša, ali nije.
Ukinuta taksa, a cena i dalje visoka
Razlog što olakšanja nema leži nekoliko stotina kilometara istočnije. Sjedinjene Države nastavljaju vazdušne udare po iranskim skladištima raketa i lansirnim rampama u blizini Ormuza, a upravo kroz taj moreuz prolazi petina svetske nafte. Dok god postoji rizik da eskalacija zatvori ili uspori plovni put, tržište u cenu ugrađuje premiju za neizvesnost. Ta premija je jača od bilo koje najavljene ili ukinute takse.
Za Branka Petrovića koji dvadeset godina prati energetski sektor, ovo je poznat obrazac: cena nafte ne reaguje na papir nego na tankere. Kada tanker mora da čeka, da menja rutu ili da plati skuplje osiguranje, trošak se prelije u barel bez obzira na to šta je neka administracija tog jutra objavila. Trampovo obrazloženje da će Zaliv investicijama pokriti manjak prihoda dodatno govori da je taksa bila više pregovaračka poluga nego fiskalni instrument.
Vredi razdvojiti dva pojma koji se u ovakvim danima brkaju. Brent i WTI nisu ista roba: brent je globalni referentni tip po kojem se određuje uvozna cena za Evropu, uključujući Srbiju, dok je WTI američki tip vezan za domaće tržište SAD. Spread između njih od oko četiri do pet dolara pokazuje da je pritisak jači na atlantskoj strani, tamo gde je i geopolitički rizik.
Šta poskupljenje znači za pumpe u Srbiji?
Odgovor prolazi kroz Pančevo. Rafinerija u Pančevu pokriva oko četiri petine snabdevanja gorivom u Srbiji, a sirovu naftu uglavnom uvozi. Kada referentni barel skoči za 12 odsto u tri dana, poskupljuje ulazna sirovina, pa se sa zadrškom od nekoliko nedelja pomera i cena na pumpama. Marža rafinerije se pritom steže: prodajnu cenu goriva na domaćem tržištu delom drži država, a nabavni trošak diktira svetsko tržište na koje niko u Beogradu ne utiče.
Za budžet i za potrošača to znači isti pravac. Skuplji uvoz nafte povećava spoljnotrgovinski deficit i pritiska kurs, a viša cena na pumpi ulazi u inflaciju kroz transport i cene hrane. Dobra vest je da je pad od 0,4 odsto na kraju sesije zaustavio dalji rast, a loša je da se cena drži blizu vrha i da jedna eskalacija oko Ormuza može da poništi svaki dnevni predah.
Sve dok se nad moreuzom nadleću borbeni avioni, tržište će nastaviti da ignoriše najave o taksama i da gleda samo u tankere. Pitanje za vas: da li očekujete da poskupljenje sa svetskih berzi za koju nedelju stigne i na srpske pumpe?
