Iran pogodio dva tankera u Ormuzu, Tramp uvodi namet

Cena nafte na svetskim berzama diktira ono što srpski vozači vide na pumpama i ono što domaći uvoznici plaćaju za svaki tanker sirovine, pa udar na plovidbu kroz Ormuski moreuz nije daleka bliskoistočna vest nego direktan pritisak na budžet svakog domaćinstva u Srbiji. Iranska Revolucionarna garda pogodila je krstarećim raketama dva supertankera Ujedinjenih Arapskih Emirata u omanskim vodama, u napadu u kome je poginuo jedan član posade, državljanin Indije, a osmoro mornara je povređeno. Napad je izveden u najosetljivijem trgovinskom koridoru na svetu, kroz koji prolazi otprilike petina globalne isporuke nafte.

Reakcija tržišta bila je trenutna. Brent za septembarsku isporuku probio je granicu od 86 dolara po barelu, najviši nivo u poslednjih mesec dana, dok se američki WTI kreće oko 80 dolara. Prethodnog dana zabeležen je skok od skoro devet odsto, jedan od najoštrijih dnevnih poskupljenja u ovoj godini. Iza brojki stoji jednostavna geopolitička realnost: kada roba fizički ne može da prođe, cena prestaje da odražava ponudu i tražnju i počinje da meri strah.

Zašto Ormuz drži svetsku ekonomiju za grlo

Ormuski moreuz je uska morska kapija između Irana i Omana kroz koju svakodnevno prolaze deseci tankera ka Aziji i Evropi. Prema podacima o kretanju plovila, broj prolazaka pao je 52 odsto između 10. i 12. jula u poređenju sa prethodnom nedeljom, što znači da je saobraćaj praktično prepolovljen za samo dva dana. Brodari koji obično plate ratni rizik kroz osiguranje sada radije čekaju ili biraju duže rute, a svaki dan zastoja podiže troškove koji se na kraju prelivaju u maloprodajnu cenu goriva.

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp najavio je da će Vašington naplaćivati prolazak kroz moreuz po stopi od 20 odsto na sav teret i pojačati pritisak na iranske luke, uz obrazloženje da Sjedinjene Države štite jedan od ekonomski najvažnijih koridora na svetu. Takva mera bila bi presedan u savremenoj pomorskoj trgovini i otvorila bi pitanje ko zapravo ima pravo da naplaćuje prolazak kroz međunarodne vode, čime se sukob iz vojne ravni prenosi na teren međunarodnog prava i transatlantske odgovornosti.

Za Evropsku uniju, koja i dalje gradi svoju energetsku otpornost posle prethodnog talasa poskupljenja, ovo je test koliko brzo Brisel može da reaguje kroz zajedničke rezerve i diplomatski kanal ka Zalivu. Srbija, kao zemlja na evropskoj perspektivi i bez sopstvene proizvodnje sirove nafte u obimu koji bi je zaštitio, taj udar oseti sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, ali ga oseti sigurno.

Da li cena može da skoči do 100 dolara?

Analitičari upozoravaju da je skok do 100 dolara po barelu realan ukoliko se pokaže da postoji istinski rizik od fizičke nestašice, a ne samo od privremenog straha. Ključna razlika je između zastoja koji traje danima i blokade koja bi potrajala nedeljama; prvo tržište može da apsorbuje iz rezervi, drugo bi pokrenulo lanac poskupljenja od transporta do hrane. Zaliv je decenijama bio tačka u kojoj se svetska ekonomija najlakše dovodi u pitanje, i svaki novi udar potvrđuje koliko malo prostora ima za grešku.

Za sada je izvesno da su dva tankera pogođena, da je čovek izgubio život i da je najavljena mera koja bi mogla trajno da promeni pravila prolaska kroz jedan od najvažnijih koridora na planeti. Koliko ste spremni da platite litar goriva pre nego što udaljeni sukob u Zalivu postane tema za svaki srpski kućni budžet?