Cena nafte gore 4,7 odsto: Brent probio 88 dolara

Brent za septembarsku isporuku poskupeo je 4,6 odsto i u sredu ujutru stigao na 87,95 dolara po barelu, po kotaciji u 9.41. U toku dana cena nafte otišla je do 88,33 dolara, oko 4,7 odsto iznad nivoa od prethodnog dana, dok je američki WTI trgovan po 82,89 dolara. Niz od tri sesije pada prekinut je za jedno jutro.

Povod nije bila statistika o zalihama ni odluka proizvođača. Iran je ispalio rakete na američke položaje na Bliskom istoku, a američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da su svi projektili presretnuti i da pogodaka na američkim pozicijama nije bilo. Odgovor je stigao istog dana: američke i saudijske snage udarile su po više logističkih objekata i skladišta oružja u istočnom Iraku, bez gađanja ciljeva unutar Irana.

Šta je tržište zapravo kupilo

Tržište ne kotira broj ispaljenih raketa nego procenu koliko barela može da ispadne iz ponude. Presretanje bez žrtava je tehnički neuspeh napada, ali je za trejdere potvrda da pauza u udarima nije primirje.

Uz to, milicije iz Iraka bliske Teheranu šalju dronove na saudijska naftna postrojenja. Time se rizik pomera sa tranzita na samu proizvodnju, a razlika je konkretna: zatvaranje Ormuskog moreuza pogađa put nafte do kupca, dok pogodak u postrojenje smanjuje količinu koja uopšte izlazi iz zemlje. Druga varijanta se u ceni plaća skuplje.

Zašto je pad iz prethodne tri sesije bio kratkog daha?

Zato što je počivao na očekivanju, ne na potpisanom dokumentu. Cene su padale pošto su Sjedinjene Države prekinule niz od 13 uzastopnih noći udara po Iranu, pa je tržište računalo na diplomatsko rešenje spora oko Hormuza.

Luk od svega nekoliko dana pokazuje koliko je ta premija nestabilna. Brent je 25. jula kliznuo ispod 100 dolara na najave pregovora, 27. jula pao na 90,89 dolara, a 28. jula probio granicu od 83 dolara i zaustavio se na 83,07, o čemu smo pisali istog dana. Sada je natrag iznad 88.

Zalihe u SAD i rezerva na najnižem nivou od 1983.

Fundamenti su rast dodatno podupreli. Prema izveštaju Američkog naftnog instituta (API):

• zalihe sirove nafte u Sjedinjenim Državama smanjene su za oko 3,3 miliona barela
• iz strateških rezervi pušteno je 3,7 miliona barela, čime su spale na najniži nivo od marta 1983. godine
• zalihe benzina porasle su za 918.000 barela, a zalihe destilata za 355.000 barela

Podatak o rezervi nosi veću težinu nego što na prvi pogled izgleda. Strateška rezerva je alat kojim Vašington obara cenu kada tržište uđe u paniku, a nivo iz 1983. znači da je alat pri dnu. Ako eskalacija potraje, sledeći skok barela imaće manje toga da ga amortizuje.

Koliko se skok cene nafte vidi na pumpama u Srbiji

Ne odmah i ne u punom iznosu. Maloprodajne cene benzina i dizela kod nas se formiraju po uredbi koja se osvežava jednom nedeljno, pa jutarnji skok na berzi ulazi u kalkulaciju tek u narednom obračunu. Akcize i porez čine veći deo cene na pumpi, pa se promena od nekoliko dolara po barelu razvodni pre nego što stigne do vozača.

Brže se vidi uvozni račun. Srbija sirovu naftu i derivate plaća u dolarima, po svetskoj kotaciji, pa svaki dolar razlike na barelu ulazi u spoljnotrgovinski deficit i u kalkulaciju uvoznika derivata.

Sledeća tačka koja pomera cenu jeste zvanični izveštaj o zalihama u SAD, koji obično potvrdi ili koriguje procenu API. Do tada tržište gleda u jednu stvar: da li rakete i dronovi nastavljaju da lete.