Brent pao ispod 98 dolara: Pakistan i Kina guraju pregovore

Cena barela nafte tipa Brent pala je na oko 98,4 dolara, uz dnevni pad od oko 2,3%, drugi dan zaredom u minusu. Tržište reaguje na diplomatski signal koji dolazi iz pravca koji malo ko je očekivao: Pakistan, uz podršku Kine, pokušava da obnovi pregovore između Sjedinjenih Država i Irana.

Nafta je poslednjih nedelja nosila premiju rizika vezanu za tenzije na Bliskom istoku. Svaki nagoveštaj deeskalacije tu premiju skida, a upravo to tržište sada cenovno uračunava. Kada opadne verovatnoća prekida isporuka kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi znatan deo svetskog izvoza sirove nafte, cena reaguje odmah.

Ipak, kontekst traži oprez. Brent je i dalje oko 30% viši nego pre mesec dana, što znači da je ovaj pad korekcija unutar uzlaznog trenda, a ne preokret. Prognoze koje kruže tržištem i dalje vide cenu preko 100 dolara do kraja kvartala, pod pretpostavkom da pregovori ne donesu trajan rezultat.

Ko dobija, a ko gubi

Pad cene sirovine direktno smanjuje troškove uvoznicima energije i rafinerijama koje kupuju naftu na svetskom tržištu. Na drugoj strani su izvoznici iz Zaliva i Rusije, kojima svaki dolar niže cene stanjuje maržu po barelu i prihod od izvoza.

Za Srbiju, koja najveći deo potreba za naftom i naftnim derivatima pokriva iz uvoza, niža ulazna cena je povoljna vest. Domaće cene goriva formiraju se u pravilnim intervalima i vezane su za kretanja na svetskom tržištu, pa se efekat pada, ako potraje, preliva na pumpe sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja. Trošak goriva je ujedno jedna od stavki koje najbrže ulaze u inflaciju, kroz transport i cenu robe u lancu snabdevanja.

Koliko će pad osetiti vozači u Srbiji?

Kratkoročno, malo. Cene na pumpama ne prate satne oscilacije berze, već se koriguju periodično, tako da jedan ili dva dana pada nisu dovoljni da promene cenovnik. Da bi se pad od 2,3% osetio na rezervoaru, trend bi morao da se zadrži nekoliko nedelja i da se ne poništi novim skokom.

Tu je i kursna komponenta. Nafta se na svetskom tržištu obračunava u dolarima, pa krajnja cena za domaćeg potrošača zavisi i od odnosa dinara i evra prema dolaru u trenutku obračuna. Jak dolar može da poništi deo koristi od jeftinije sirovine, dok slabiji dolar taj efekat pojačava.

Ostaje pitanje trajnosti. Diplomatija zna da preokrene raspoloženje tržišta za jedan dan, ali cenu dugoročno drže fundamenti: obim proizvodnje, nivo zaliha i tražnja. Ako pregovori SAD i Irana dobiju konkretan oblik, premija rizika će nastaviti da se topi. Ako se pokažu kao još jedan neuspeli pokušaj, cena od 98 dolara bi brzo mogla da ostane iza nas.

Da li očekujete da će pad cene sirove nafte stići i do domaćih pumpi, ili će kurs i regulisane cene pojesti najveći deo uštede?