Nafta popušta na nadama u primirje, ali Hormuz i dalje davi

Brent je u utorak pao na oko 88,83 dolara po barelu, oko 0,4 odsto niže na dnevnom nivou, čime se cena vratila ispod praga od 89 dolara sa kog je skočila iznad 90 dolara 20. jula. Reč je o povlačenju, ne o zaokretu: nafta je jeftinija samo zato što posrednici, prema izveštajima Katar i Pakistan, guraju predlog o desetodnevnom primirju između Sjedinjenih Država i Irana. Cena, dakle, ne reaguje na više barela na tržištu, nego na nadu da se ne puca u tankere.

Ta razlika je suština za svakog uvoznika, pa i za Srbiju. Kada cena pada zbog očekivanog primirja, a ne zbog stvarno veće ponude, svaki loš naslov iz Zaliva vraća barel naviše. Iran je poručio da ne odustaje od diplomatije i da su mu posrednici predstavili predloge za smirivanje tenzija, ali to je izjava o nameri, ne potpisan dokument. Prinos od pada cene ostaje na papiru dok se prvi tanker ne provuče bez incidenta.

Zašto pad od 0,4 odsto ne znači da je kriza prošla?

Odgovor je u fizici transporta, ne u berzanskom raspoloženju. Promet tankera kroz Moreuz Hormuz, usku tačku kroz koju prolazi oko petina svetske nafte, naglo je opao ove nedelje nakon iranskih napada na brodove poslednjih dana. Kada brodari smanje broj polazaka ili traže duže i skuplje rute, ponuda se stvarno steže, bez obzira na to što grafikon tog dana pokazuje minus.

Na to se nadovezuje drugi front. Hutski pobunjenici najavili su pomorski embargo prema Saudijskoj Arabiji, čime se strah seli i na Crveno more, drugi ključni koridor za isporuke ka Evropi. Dva ugrožena moreuza istovremeno znače da premija na rizik ostaje ugrađena u cenu, i onda kada glavna vest govori o primirju. Zato je pad od 0,4 odsto tehnički tačan podatak, a poslovno gledano gotovo bez značaja: promena od nekoliko decimala ne menja činjenicu da je logistika i dalje poremećena.

Šta konkretno oseti srpski budžet i potrošač

Srbija uvozi najveći deo nafte i naftnih derivata, pa se svaki dolar na barelu s odloženim dejstvom preliva u cenu goriva na pumpi, u troškove prevoza i, na kraju, u indeks potrošačkih cena. Kada je Brent u rasponu između 85 i 95 dolara, a valutni rizik miran, razlika od jednog dana ne pomera računicu. Ono što je pomera jeste trajanje: ako se promet kroz Hormuz vrati na normalu, tržište brzo skida premiju na rizik i cena klizi naniže. Ako napadi na brodove potraju, viši trošak isporuke ostaje, a primirje na koje se tržište kladi postaje samo pauza između dve eskalacije.

Za sada je jedina tvrda činjenica broj: 88,83 dolara i minus od 0,4 odsto. Sve iznad toga je opklada na diplomatiju čiji ishod još niko nije potpisao. Trgovci koji danas kupuju jeftiniji barel u stvari kupuju pretpostavku da će tankeri sutra ploviti mirno.

Da li verujete da će najavljeno primirje zaista spustiti cenu goriva, ili je pad od 0,4 odsto samo predah pred novi skok?