Brent pao ispod 80,3 dolara na vest o mapi puta SAD i Irana
Avgustovski Brent skliznuo na oko 80,26 dolara nakon što su Katar i Pakistan najavili 60-dnevnu mapu puta za sprovođenje sporazuma Vašingtona i Teherana, uprkos novom iranskom zatvaranju Hormuza.
- Avgustovski Brent fjučers pao je 0,38 odsto, na oko 80,26 dolara po barelu.
- Pad je podstakla najava Katara i Pakistana o 60-dnevnoj mapi puta za sprovođenje sporazuma SAD i Irana.
- Sednicu je zasenilo iransko ponovno objavljivanje zatvaranja Moreuza Hormuz.
- U Persijskom zalivu i dalje čeka izlazak veliki broj tankera zaglavljenih nakon višemesečnog sukoba.
Cena nafte je 22. juna pala uprkos novom iranskom zatvaranju Moreuza Hormuz, što za Srbiju nije apstraktna brojka na ekranu trgovaca u Londonu, nego ulazni podatak koji preko uvoznog naftnog računa i kursne stabilnosti ranije ili kasnije stigne do pumpi u Beogradu i Nišu. Avgustovski Brent fjučers skliznuo je za 0,38 odsto, na oko 80,26 dolara po barelu, pošto su Katar i Pakistan najavili 60-dnevnu mapu puta za sprovođenje sporazuma Vašingtona i Teherana. Trgovci su, drugim rečima, odlučili da diplomatski kalendar uzmu ozbiljnije od najnovije iranske poruke o tesnacu kroz koji prolazi petina svetske nafte.
Reakcija je deo šire geopolitičke realnosti u kojoj se cena barela danas formira manje na osnovu fizičke ponude, a sve više na osnovu procene da li će objavljeni dogovor zaista da preživi prvih nekoliko nedelja. Sporazum, koji posreduju Doha i Islamabad, predviđa ponovno otvaranje Hormuza i prekid neprijateljstava, uključujući i front u Libanu. Najava jasnog roka od šezdeset dana dala je tržištu nešto što mu je tokom celog sukoba nedostajalo, vidljivu putanju ka deeskalaciji, pa makar i krhku.
Zašto je tržište ignorisalo zatvaranje Hormuza?
Odgovor leži u tome da su trgovci sve manje skloni da reaguju na svaku iransku izjavu o tesnacu kao na automatski prekid isporuka. Ponovno objavljivanje zatvaranja Moreuza Hormuz zasenilo je sednicu, ali ga je tržište odmerilo naspram konkretnog diplomatskog koraka dve države Zaliva i regiona, i procenilo da najavljeni rok nosi veću informacionu težinu od ponovljene pretnje. To je suptilan, ali tektonski pomak u psihologiji ovog tržišta: ratna retorika je delom već ukalkulisana u premiju rizika, dok je svaki kredibilan signal o normalizaciji saobraćaja vredan stvarnog pada cene.
Tu je i fizička strana priče koju brojevi sa berze ne pokazuju u potpunosti. U Persijskom zalivu i dalje je zaglavljen veliki broj tankera koji čekaju izlazak nakon višemesečnog sukoba. Ako mapa puta zaista otključa tesnac, ta plovila bi se relativno brzo vratila u redovan saobraćaj, što bi povećalo dostupnu ponudu i dodatno pritisnulo cenu naniže. Upravo ta perspektiva, a ne samo dnevna vest, objašnjava zašto je Brent reagovao padom u trenutku kada bi se po staroj logici očekivao skok.
Šta normalizacija Hormuza znači za region?
Za zemlje koje naftu uvoze, a Srbija je među njima, niža i predvidljivija cena barela znači manji pritisak na trgovinski deficit i na inflaciju vezanu za energente. Stabilizacija isporuka kroz Hormuz olakšala bi planiranje i rafinerijama i državnim budžetima širom Evrope, jer uklanja jedan od najvećih izvora neizvesnosti u energetskom lancu. Diplomatski kanal koji su otvorili Katar i Pakistan, ako izdrži, mogao bi da postane referentna tačka za buduće posredovanje u Zalivu.
Ostaje, naravno, otvoreno pitanje sprovođenja. Šezdeset dana je dovoljno dug rok da pokaže ozbiljnost namera, ali i dovoljno kratak da svaki incident u tesnacu vrati premiju rizika u cenu. Tržište je za sada izabralo da poveruje u kalendar, a ne u pretnju. Da li će ta vera potrajati ceo predviđeni period, pratiće se iz Beograda jednako pažljivo kao i iz Dohe, jer od ishoda zavisi i koliko ćemo plaćati gorivo na jesen. Verujete li da će dogovor o Hormuzu izdržati svih šezdeset dana?
