Nafta na šestonedeljnom vrhu: Brent skočio na 94 dolara

Cena barela evropskog Brenta dotakla je 94,4 dolara tokom trgovanja i potom se stabilizovala oko 94 dolara, čime je dostigla najviši nivo u poslednjih šest nedelja. Američka laka nafta WTI istovremeno je skočila na 88,6 dolara, pre nego što je zatvorila na oko 86,5 dolara. Pomak od nekoliko dolara u jednoj sesiji nije velika brojka za robno tržište, ali smer je jasan: rizik se ponovo ugrađuje u cenu.

Razlog nije u fundamentima ponude i tražnje, koji se nisu suštinski promenili preko noći. Okidač je politički. Zaoštravanje odnosa Sjedinjenih Država i Irana vratilo je na sto scenario koji tržište najviše plaši, a to je prekid protoka nafte iz regiona Bliskog istoka. Samo nedelju dana ranije cena je popuštala na nadama u primirje, što pokazuje koliko je trenutna premija vezana za politiku, a ne za bilansne stanje zaliha.

Zašto jedan moreuz pomera celu cenu?

Odgovor je u geografiji. Ormuški moreuz je uski pojas mora između Irana i Omana kroz koji prolazi približno petina svetske pomorske trgovine naftom. Nema alternativnog koridora tog kapaciteta. Kada se procenjena verovatnoća poremećaja u tom prolazu poveća, trgovci ne čekaju da se prekid stvarno dogodi: oni unapred kupuju, jer trošak zakasnele reakcije prevazilazi trošak preterane opreznosti. Ta logika je ono što danas drži Brent iznad 90 dolara.

Za tržište to znači nešto konkretno. Premija na rizik nije procena da će do blokade sigurno doći, već cena osiguranja od te mogućnosti. Dok god pregovori ostaju otvoreni i ishod neizvestan, ta premija se ne raspada. Ona nestaje tek kada nestane sam scenario, bilo kroz deeskalaciju bilo kroz jasan signal da protok ostaje netaknut.

Ko na ovome gubi, a ko dobija? Gube neto uvoznici energenata, među kojima je i Srbija, jer viša ulazna cena barela ranije ili kasnije stiže do pumpi i do troškova proizvodnje. Dobijaju izvoznici sirove nafte i rafinerijske marže na kratkom roku. Za domaći kontekst, svaki produženi period Brenta iznad 90 dolara pritiska trgovinski bilans i uvozne troškove, a odloženo se preliva na inflaciju kroz gorivo i transport.

Koliko dugo premija može da opstane?

To zavisi od dve promenljive: da li se konflikt zaista prenosi na infrastrukturu i da li najveći proizvođači iz grupe OPEK plus signaliziraju spremnost da nadomeste svaki mogući manjak. Ako oba odgovora budu umirujuća, premija se topi jednako brzo kako je i nastala. Istorija poslednjih godina pokazuje da tržište nafte reaguje oštro na naslove, ali se vraća ka fundamentima čim se rizik precizira.

Ono što je nova informacija u odnosu na raniju vest o popuštanju cena jeste smer kretanja. Tržište se u roku od nekoliko dana okrenulo od nade u primirje ka strahu od eskalacije, a to je najbolji pokazatelj koliko je cena nafte trenutno taoc diplomatije, a ne bilansa. Barel od 94 dolara nije nova ravnoteža, već cena jedne neizvesnosti.

Da li viša cena nafte već stiže do pumpi u vašem gradu, i koliko ste spremni da platite pre nego što promenite navike u vožnji?