Slom berze u Seulu: minus 30 odsto, 360.000 izbrisanih
Prosečna vrednost akcija na berzi u Seulu pala je skoro 30 odsto za mesec dana, indeks KOSPI srozan sa preko 9.100 na 6.615 poena. Oko 360.000 malih investitora ostalo je bez uloga.
- Indeks KOSPI pao je sa preko 9.100 na 6.615 poena, skoro 30 odsto za mesec dana.
- Najveći dnevni pad zabeležen je 23. juna: minus 10 odsto u jednom danu.
- Brokeri su likvidirali račune 1,2 miliona klijenata, a oko 360.000 investitora potpuno je izbrisano.
- Ukupan gubitak procenjuje se na 3,45 biliona vona (oko 2,3 milijarde dolara).
Indeks KOSPI na berzi u Seulu pao je sa preko 9.100 na 6.615 poena do 20. jula, što je gubitak od skoro 30 odsto za nešto više od mesec dana. Najveći dnevni pad zabeležen je 23. juna, kada je tržište izgubilo 10 odsto u jednom danu. Reč je o najoštrijoj korekciji na azijskim berzama u ovoj deceniji, a analitičari je opisuju kao prvo veliko pucanje balona veštačke inteligencije.
Prethodni rast vukle su dve kompanije: Samsung Electronics i SK Hynix, proizvođači memorijskih čipova za AI centre podataka. One su u vrhuncu činile 56 odsto vrednosti indeksa, pa je njihova korekcija povukla ceo KOSPI naniže. Prodaja je krenula pošto su institucionalni ulagači počeli da preispituju isplativost kapitalnih ulaganja u veštačku inteligenciju i pošto se na tržištu pojavila jeftinija kineska konkurencija u proizvodnji čipova.
Zašto je baš Seul prvi pao?
Južnokorejsko tržište bilo je najizloženije jer je usko vezano za dva imena iz poluprovodničkog sektora. Kada marža počne da se topi u industriji čije se cene formiraju na osnovu očekivanog, a ne ostvarenog prinosa, koncentracija se pretvara u rizik. Ulagači su platili premiju za budući rast koji se nije materijalizovao dovoljno brzo da opravda procene.
Za razliku od tržišta poput američkog, gde je vlasništvo nad akcijama raspoređeno preko penzionih fondova, u Južnoj Koreji dominira mali ulagač. Oko 14 miliona građana, preko 27 odsto stanovništva, aktivno trguje akcijama, često na kredit. Kada je indeks počeo naglo da pada, aktivirali su se margin call-ovi: brokeri su masovno zatvarali pozicije klijenata koji nisu mogli da dopune obezbeđenje. Prema podacima sa tržišta, likvidirani su računi 1,2 miliona klijenata, a oko 360.000 investitora ostalo je potpuno bez uloga. Njihov gubitak procenjuje se na 3,45 biliona vona (oko 2,3 milijarde dolara).
Preti li isti scenario Sjedinjenim Državama i Japanu?
Ekonomisti upozoravaju da su američko i japansko tržište naduvani istim očekivanjima od veštačke inteligencije. Vrednosti vodećih tehnoloških kompanija u velikoj meri počivaju na projekciji da će ulaganja u AI infrastrukturu vremenom doneti prinos koji za sada nije vidljiv u prihodima. Seul je, kao najkoncentrisanije tržište, prvi domino, ali logika precenjenosti nije ograničena na Aziju.
Priča pogađa i domaće ulagače. Sve veći broj građana Srbije poslednjih godina kupuje udele u globalnim tehnološkim fondovima preko brokerskih aplikacija, izloženi upravo istim akcijama koje su povukle KOSPI naniže. Za razliku od korejskog malog ulagača koji trguje na kredit, domaći investitor uglavnom ulaže sopstvenu ušteđevinu, ali koncentracija u nekoliko tehnoloških imena nosi isti rizik nagle korekcije.
Kratkoročno, pitanje je da li će centralne banke i regulatori intervenisati da smire tržište ili će pustiti da korekcija ide do dna. Dugoročno, pad u Seulu je test za tezu da ulaganja u veštačku inteligenciju u dogledno vreme moraju da počnu da vraćaju uloženo. Da li je vaš tehnološki portfelj dovoljno raznovrstan da izdrži korekciju kakvu je Seul upravo doživeo?
