Ziđin isporučio NBS 17 tona zlata za sedam i po godina

Serbia Ziđin Koper prodao je Narodnoj banci Srbije 17.005 kilograma zlata otkako je kineska kompanija preuzela borski basen, objavila je kompanija. Reč je o 1.356 poluga predatih tokom sedam i po godina, u proseku oko 12,5 kilograma po jednoj poluzi.

Podatak dobija smisao tek kroz poređenje: ta količina jednaka je celokupnim zlatnim rezervama koje je Srbija držala pre deset godina. Jedan rudarski basen, dakle, za manje od osam godina isporuči onoliko metala koliko je država ranije čuvala kao ukupnu zlatnu podlogu deviznih rezervi.

U prvoj polovini 2026. isporučene su 164 poluge ukupne mase 2.057 kilograma. Prosečan godišnji tempo u celom periodu iznosi oko 2.270 kilograma, pa polugodišnjih 2.057 kilograma pokazuje da je dinamika isporuka u 2026. osetno iznad višegodišnjeg proseka. Ako se drugo polugodište zadrži na sličnom nivou, godina bi bila najjača u posmatranom ciklusu.

Zašto sve zlato iz Bora završava u trezoru centralne banke?

Odgovor nije u pregovaračkoj veštini nego u zakonu. Sve proizvedene količine zlata moraju se prvo ponuditi Narodnoj banci Srbije, koja ima pravo preče kupovine. Kompanija naglašava da model plasmana zlata nije menjala, nego je nastavila praksu koja je važila i ranije, pre promene vlasničke strukture u Boru.

U praksi centralna banka ponuđeno zlato otkupljuje. Do sada se nijednom nije dogodilo da Narodna banka to pravo ne iskoristi, što znači da metal ne napušta zemlju: ostaje u Srbiji kao deo nacionalnih rezervi. Da centralna banka propusti priliku, zlato bi moglo da bude prodato drugim kupcima, po svoj prilici na međunarodnom tržištu.

Mehanizam je zato tiši nego što izgleda. Nema tendera, nema aukcije, nema pregovora o odredištu isporuke. Postoji samo obaveza ponude i odluka centralne banke koja se, sudeći po dosadašnjem nizu, donosi automatski potvrdno.

Šta ubrzanje isporuka znači za rezerve

Za Narodnu banku ovo je najjeftiniji mogući kanal jačanja zlatnog dela rezervi. Umesto kupovine na inostranom tržištu, sa transportom, osiguranjem i troškom posrednika, metal stiže domaćom proizvodnjom i ostaje u domaćem trezoru. Za budžet i platni bilans razlika nije kozmetička: zlato kupljeno u zemlji ne troši devize na isti način kao uvoz poluga.

Za Ziđin obaveza ponude znači siguran, ali unapred određen kupac. Rudnik nema slobodu da bira trenutak prodaje na svetskoj berzi, što u periodu rasta cene zlata može da izgleda kao ograničenje, a u periodu pada kao zaštita. Kompanija ovaj deo posla vodi kao rutinsku isporuku, bez javnog spora oko uslova.

Sledeća provera stiže sa podacima za drugo polugodište 2026. i sa zvaničnim pregledom deviznih rezervi. Tada će se videti da li je tempo od 164 poluge po šest meseci nova normala ili izuzetak jedne dobre proizvodne sezone.

Da li vam je važnije da zlato iz Bora ostane u domaćim rezervama ili da se prodaje po najboljoj tržišnoj ceni, ma gde kupac bio?