Zlato klizi ka 4.000 dolara, devizne rezerve Srbije pale
Bruto devizne rezerve NBS na kraju juna iznosile su 29,6 milijardi evra, a presudan udarac zadao je pad cene zlata u dolarima od oko 11,4 odsto.
- Cena zlata pala je 16. jula ka 4.000 dolara za uncu, na oko 4.036 dolara, minus 0,6 odsto.
- Bruto devizne rezerve NBS na kraju juna iznosile su 29,6 milijardi evra, smanjene za 273,2 miliona u odnosu na maj.
- Presudan udarac zadao je pad cene zlata u dolarima od oko 11,4 odsto, uz negativne neto tržišne efekte od 474,9 miliona evra.
- Uprkos padu vrednosti, količina zlata je rekordna: 54.565 kilograma, oko 20,9 odsto bruto rezervi.
Cena zlata na svetskom tržištu spustila se 16. jula ka pragu od 4.000 dolara za uncu, na oko 4.036 dolara, uz dnevni pad od 0,6 odsto. Korekcija se nastavlja i pored toga što ratne tenzije guraju cenu nafte naviše, a upravo taj obrt na tržištu plemenitih metala već je ostavio merljiv trag na bilansu Narodne banke Srbije.
Bruto devizne rezerve NBS na kraju juna iznosile su 29,6 milijardi evra, što je za 273,2 miliona evra manje nego na kraju maja. Reč je o prvom mesečnom padu koji nije posledica otplate obaveza ili intervencija na deviznom tržištu, već pre svega prevrednovanja imovine denominovane u zlatu i dolarima.
Zašto je pad cene zlata oborio rezerve?
Odgovor leži u strukturi rezervi. Zlato danas čini oko 20,9 odsto bruto deviznih rezervi Srbije, pa svaka veća promena njegove cene direktno pomera ukupan iznos. U junu je cena zlata u dolarima pala za oko 11,4 odsto, a taj tržišni gubitak nadjačao je pozitivne efekte priliva i kamata. NBS je negativne neto tržišne efekte iskazala na 474,9 miliona evra, što je iznos koji sam po sebi premašuje ukupan mesečni pad rezervi.
Ovde treba razdvojiti dva pojma koji se lako brkaju: količinu i vrednost. Količina zlata u trezoru nije opala, naprotiv, ona je na kraju juna dostigla rekordnih 54.565 kilograma. Pala je knjigovodstvena vrednost te iste poluge, jer se ona iskazuje po tržišnoj ceni na dan bilansa. Drugim rečima, Srbija ima više zlata nego ikad, ali ono na papiru vredi manje nego pre mesec dana. Kada cena zlata poraste, isti taj efekat radiće u suprotnom smeru i podizati rezerve.
Koliko je pad zaista opasan za stabilnost?
Za sada, malo. Devizne rezerve i posle junskog pada pokrivaju 6,8 meseci uvoza robe i usluga, više nego dvostruko iznad standarda adekvatnosti koji podrazumeva pokriće od tri meseca. Reč je o jednom od komotnijih odnosa pokrivenosti u regionu i o rezervi koja i dalje daleko premašuje kratkoročne obaveze zemlje prema inostranstvu.
Ključno je razumeti da je pad prevrednovanje, a ne odliv. Devize nisu potrošene niti su otišle iz zemlje, promenila se samo cena po kojoj se imovina meri. Rizik bi postao ozbiljan tek ako bi se pad cene zlata pretvorio u dužu i dublju medveđu fazu, ili ako bi mu se pridružili istovremeni odlivi kapitala i pritisak na dinar. Nijedan od tih uslova trenutno nije ispunjen.
Za NBS koja je godinama sistematski kupovala zlato kao osiguranje od geopolitičkih rizika, junski mesec je podsetnik da to osiguranje ima svoju cenu volatilnosti. Isti metal koji štiti rezerve od dolarske slabosti ume, kada uđe u korekciju, da ih privremeno smanji. Odluka da se udeo zlata drži oko petine rezervi ostaje strateška, ali od sada sa jasnijom cenom u mesečnim oscilacijama.
Ako se korekcija ka 4.000 dolara produbi u julu i avgustu, sledeći bilans NBS mogao bi da pokaže još jedno prevrednovanje naniže. Pitanje za investitore i za samu centralnu banku glasi jednostavno: da li je ovo pauza u dugoročnom rastu zlata ili početak dužeg okretanja tržišta, i koliko je Srbija spremna da izdrži takvu putanju bez menjanja strukture rezervi?
