NIS: dve male gasne elektrane u Banatu, 40,5 GWh
Dve gasne elektrane na poljima Banatsko Miloševo i Srpska Crnja nose pet megavata i daju 40,5 gigavat-časova godišnje, dovoljno za blizu 8.000 domaćinstava. Investicija je oko dve milijarde dinara.
Naftna industrija Srbije pustila je u probni rad dve male gasne elektrane u Banatu, ukupne instalisane snage od pet megavata. Postrojenja su podignuta na gasnim poljima Banatsko Miloševo i Srpska Crnja, a vrednost ulaganja iznosi oko dve milijarde dinara (~17 miliona EUR).
Elektrana u Banatskom Miloševu projektovana je za 21 gigavat-čas godišnje, ona u Srpskoj Crnji za 19,5 gigavat-časova. Zbirno je to 40,5 gigavat-časova, količina koja pokriva potrošnju blizu 8.000 prosečnih domaćinstava. Preračunato po domaćinstvu, izlazi nešto preko 5.000 kilovat-časova na godišnjem nivou.
Obe elektrane rade na gas koji je do sada ostajao neiskorišćen. Reč je o gasu sa samih ležišta koji nije imao komercijalni put do potrošača, pa umesto da ostane u zemlji ili ode u vazduh, sada ulazi u motor i pretvara se u struju. NIS u saopštenju navodi da se time smanjuju i emisije u vazduh.
Grigorije Tešanović, menadžer za upravljanje projektima u NIS-u, ovako je obrazložio potez:
Puštanjem u rad novih postrojenja dodatno potvrđujemo našu posvećenost racionalnom korišćenju domaćih energetskih resursa, kao i modernizaciji energetske infrastrukture.
Izjava je data u saopštenju kompanije, zajedno sa podacima o snazi, proizvodnji i vrednosti radova.
Koliko je pet megavata u praksi
Instalisana snaga od pet megavata pri neprekidnom radu tokom cele godine daje teorijskih 43,8 gigavat-časova. Projektovanih 40,5 gigavat-časova znači da postrojenja računaju na iskorišćenje od oko 92%, dakle na režim baznog izvora, a ne rezervnog agregata koji se pali povremeno.
To ima svoju logiku. Gorivo je na licu mesta i ne kupuje se na tržištu, pa nema razloga da mašine miruju. Za razliku od vetra i sunca, izlaz ovih agregata ne zavisi od vremena i u mrežu ulazi ravnomerno tokom cele godine.
Zašto NIS gradi elektrane na sopstvenim poljima?
Program traje od 2013. godine. Do sada je u Srbiji u pogon pušteno 22 generaciona i kogeneraciona modula, a ukupna ulaganja u taj segment prelaze 28 miliona evra. Račun je na svakom polju isti:
- gas koji se ne isplati transportovati troši se tamo gde je izvađen
- proizvedena struja prvo pokriva sopstvenu potrošnju pogona
- otpada deo troška nabavke energije za crpke, kompresore i grejanje na polju
Efekat se zato ne meri samo prodatim kilovat-časovima. Naftna i gasna polja su energetski gladna, pa svaki megavat proizveden na licu mesta skida stavku sa računa koji bi kompanija inače platila distributeru.
Dve milijarde dinara naspram 28 miliona evra
Ovde brojke govore više od saopštenja. Nova dva postrojenja koštala su oko 17 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno oko 400 miliona dinara po megavatu instalisane snage (~3,4 miliona EUR po megavatu).
Koliko je megavat koštao u ranijih 22 modula, iz saopštenja se ne vidi, jer NIS nije objavio njihovu zbirnu snagu niti podelu tih 28 miliona evra po godinama i objektima. Ostaje i pitanje da li nova dva postrojenja već ulaze u taj zbir ili se na njega dodaju. Bez toga se program od 2013. i ovogodišnja investicija ne mogu porediti po ceni, koliko god obe cifre bile objavljene.
Šta znači probni rad
Probni rad nije komercijalna eksploatacija. U toj fazi se proverava rad motora pod opterećenjem, kvalitet gasa, sinhronizacija sa mrežom i ponašanje zaštitnih sistema, pa tek posle sledi prelazak u redovan pogon. Rok za taj prelazak NIS nije naveo.
Za srpski elektroenergetski sistem 40,5 gigavat-časova godišnje je mala stavka. Za NIS je to trošak koji se pretvara u prihod, i trinaesta godina programa koji kompanija vodi tiho, polje po polje.
