Spoljnotrgovinski deficit manji 14,1% za šest meseci

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih šest meseci 2026. iznosi 3.707,6 miliona evra i manji je 14,1 odsto nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Pokrivenost uvoza izvozom, odnos koji pokazuje koliki deo uvoznog računa zemlja plaća sopstvenim izvozom, popela se na 82,9 odsto sa 79,4 odsto godinu ranije.

Ukupna razmena za januar-jun vredela je 39.650,5 miliona evra, rast od 5,8 odsto. Izvoz je iznosio 17.971,4 miliona evra, što je 8,3 odsto više, a uvoz 21.679,1 milion evra, rast od 3,7 odsto. Izvoz, dakle, raste više nego dvostruko brže od uvoza i otuda uži jaz.

Zašto ista razmena ima dve različite stope rasta?

U dolarskom iskazu iste brojke izgledaju znatno bolje: ukupna razmena beleži 46.238,2 miliona dolara i rast od 13 odsto, izvoz 20.954,3 miliona dolara uz plus od 15,7 odsto, uvoz 25.283,9 miliona dolara uz 10,9 odsto. Razlika nije u robi nego u kursu. Dolar je slabiji prema evru nego pre godinu dana, pa se ista isporuka u dolarskom iskazu prevodi u veći broj.

Isto važi i za deficit. U dolarima on iznosi 4.329,6 miliona i manji je 7,9 odsto, u evrima 3.707,6 miliona i manji 14,1 odsto. Za privredu koja najveći deo posla obavlja sa evrozonom merodavna je evrska cifra.

Tempo smanjenja deficita usporio je u junu

Petomesečno saopštenje Zavoda pokazivalo je pad deficita od 22,9 odsto u evrima i pokrivenost uvoza izvozom od 83,1 odsto. Polugodišnji presek daje pad od 14,1 odsto i pokrivenost od 82,9 odsto. Oba pokazatelja idu u istom smeru, a razlika između dva saopštenja znači samo jedno: u junu je uvoz rastao brže od izvoza.

To ne menja smer prvog polugodišta, ali menja projekciju. Ako se junska dinamika ponovi u leto, godišnji pad deficita biće bliži jednocifrenom nego dvocifrenom, a pokrivenost će teško ostati iznad 83 odsto.

Nemačka kupuje, Kina prodaje

Zemlje članice Evropske unije čine 58,7 odsto ukupne razmene. Najveći pojedinačni kupci srpske robe u prvom polugodištu bili su:

• Nemačka, 3.167,4 miliona dolara
• Italija, 1.803,9 miliona dolara
• Kina, 1.182,1 milion dolara
• Bosna i Hercegovina, 1.138,8 miliona dolara
• Mađarska, 935,2 miliona dolara

Na uvoznoj strani prva je Kina sa 3.927,5 miliona dolara, pa Nemačka sa 2.941 milionom, Italija sa 1.735,1 milionom, Turska sa 1.279,9 i Mađarska sa 1.037,5 miliona dolara. Najveći deficit Srbija ima upravo sa Kinom, a Zavod ga pripisuje pre svega uvozu telefona za mrežu stanica. Slede Kazahstan, Turska i Poljska.

Suprotan predznak nosi CEFTA. Sa tom grupom tržišta Srbija ima suficit od 1.852 miliona dolara i pokrivenost uvoza izvozom od 303 odsto, dakle na svaki uvezeni dolar dolaze tri izvezena. Suficit vuku žitarice i proizvodi od njih, pića, drumska vozila, lekovi i električne mašine.

Šta se izvozi, a šta uvozi

U izvozu prednjače električne mašine i aparati sa 2.223 miliona dolara i drumska vozila sa 2.184,4 miliona dolara. U uvozu su na vrhu takođe električne mašine i aparati, 1.818,7 miliona dolara, a odmah iza njih nafta i naftni derivati sa 1.629,9 miliona dolara.

Po regionima, najveći udeo u izvozu ima Region Vojvodine sa 29,6 odsto, dok u uvozu vodi Beogradski region sa 43,3 odsto. Zavod uz taj podatak napominje da se razmena po regionima vodi prema sedištu vlasnika robe u trenutku prihvatanja carinske deklaracije, pa se uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvata u Vojvodini i Beogradu iako su ti energenti namenjeni celoj zemlji. Podatke za Region Kosovo i Metohija Zavod ne poseduje.

Presek za sedam meseci ulazi u sledeću mesečnu seriju RZS-a.