SAD ukidaju carine Srbiji: sa 35 odsto na nulu
Predsednik Vučić objavio da američke carine na srpsku robu od noćas iznose nula odsto, sa 35 procenata koliko su bile od avgusta, uz najavu da bi trajna stopa mogla da bude između 10 i 12 odsto.
- Carina od 35 odsto na srpsku robu pri izvozu u SAD od noćas iznosi nula odsto.
- Prethodna stopa važila je od avgusta prošle godine i bila je među višim uvedenim srpskoj robi.
- Trajna stopa, prema najavi, mogla bi da se ustali između 10 i 12 odsto po okončanju pregovora.
- Potez je predstavljen kao rezultat strateškog dijaloga Beograda i Vašingtona, u talasu američkih carinskih odluka prema desetinama zemalja.
Carina od 35 odsto na srpsku robu pri izvozu u Sjedinjene Američke Države od noćas iznosi nula odsto, objavio je predsednik Aleksandar Vučić. Reč je o povlačenju stope koja je srpskim izvoznicima na američko tržište bila na snazi od avgusta prošle godine i koja je, uz slične mere prema drugim zemljama, bila deo šireg zaokreta američke trgovinske politike.
Vučić je ukidanje predstavio kao vrhunac strateškog dijaloga dve zemlje i, kako je rekao, kao priliku i šansu za domaću privredu. Prelazak sa 35 na nula odsto nije, međutim, opisan kao trajno rešenje: prema istoj najavi, po okončanju pregovora stopa bi se ustalila između 10 i 12 odsto, što bi i dalje bilo znatno ispod nivoa koji je važio do sada.
Sa 35 odsto na nulu, pa na 10 do 12 odsto
Za srpske izvoznike ključna je razlika u ceni robe na američkom tržištu. Carina od 35 odsto praktično je isključivala niz proizvoda iz konkurencije, jer je uvoznik tu razliku ili prevaljivao na kupca ili je apsorbovao kroz maržu. Spuštanje na nula odsto tu prepreku privremeno uklanja, dok bi trajna stopa od 10 do 12 odsto ostavila prostor za planiranje izvoznih poslova sa predvidivim troškom.
Odluka dolazi u talasu američkih carinskih poteza prema desetinama zemalja, u kojem je administracija carinske stope koristila kao instrument bilateralnih dogovora. U tom kontekstu, nula odsto za Srbiju najverovatnije je prelazna kategorija vezana za tok pregovora, a ne konačan režim. Zato je za privredu važnije kako će izgledati trajna stopa i kada će biti formalizovana, nego sam simbolički prelazak na nulu.
Struktura srpskog izvoza u SAD relativno je koncentrisana na nekoliko grupa proizvoda, pa efekat neće biti ravnomeran. Izvoznici sa spremnim ugovorima i logistikom mogu brže da iskoriste period niže carine, dok oni koji tek ulaze na tržište moraju da računaju na to da bi trajna stopa mogla da bude viša od nule.
Šta ukidanje carina znači za srpski izvoz?
Za sada je objavljena politička najava, a ne i detaljan režim sa listom tarifnih linija i datumima primene. Privredi je potreban upravo taj drugi sloj: koje robe su obuhvaćene, po kom kalendaru se prelazi sa nule na 10 do 12 odsto i kako se to uklapa u postojeće sporazume o trgovini. Bez tih podataka, kompanije mogu da planiraju samo okvirno.
Izvozni efekat zavisiće i od toga koliko dugo traje period nulte stope i koliko su srpski proizvođači spremni da povećaju isporuke u tom prozoru. Roba sa višom dodatom vrednošću, gde carina od 35 odsto najviše boli, dobija najviše prostora. Za sirovine i poluproizvode sa nižom maržom, razlika između nule i 12 odsto manje menja računicu.
Sledeći korak je objava konkretnih uslova primene, koji će pokazati da li najava prelazi u sistem sa jasnim pravilima. Da li ćete kao izvoznik ili potrošač osetiti razliku zavisiće od toga koje robe uđu u niži carinski režim i po kom kalendaru, pa je pitanje za vas: šta bi za vaš posao značilo da trajna carina bude 12 umesto nula odsto?
