Kukuruz pao na 20,30 dinara, prinos manji do 40 odsto

Prinos kukuruza u Srbiji ove sezone biće manji za 30 do 40 odsto u odnosu na rod koji se skida u normalnim uslovima, procenio je agroekonomista Mladen Petrović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. Referentna vrednost od koje računa je sedam do osam tona po hektaru, koliko hektar daje kada ima vode.

Razlog je temperatura. Petrović navodi da pri vrednostima iznad 35 stepeni izostaje nalivanje zrna, pa gubitak ide pravo u masu roda. Kukuruz se poslednjih godina u Srbiji seje na 950.000 do milion hektara, prosečan prinos u poslednjih deset godina iznosio je 6,15 tona po hektaru, a u poslednjih pet godina spustio se na oko 5,4 tone.

Ta dva proseka govore više od same procene pada. Ako se 30 do 40 odsto skine sa sedam do osam tona, ostaje raspon od 4,2 do 5,6 tona po hektaru. Gornja granica ovogodišnje sušne računice praktično se poklapa sa petogodišnjim prosekom. Ono što je do pre deceniju bila loša godina, u poslednjih pet sezona postalo je prosek.

Zašto cena ne raste kad roda nema

Manji rod bi po udžbeniku trebalo da podigne cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu prve nedelje avgusta desilo se suprotno. Ponuda kukuruza otvorena je na 21,00 dinar po kilogramu bez PDV-a, pa su prodavci pod pritiskom slabije tražnje i nižih cenovnih indikacija kupaca korigovali cenu naniže. Posao je sklopljen tek na 20,30 dinara bez PDV-a, što je ujedno i ponderisana cena nedelje, a bilo je prometa i po 20,20 dinara uz duži rok plaćanja.

Pad od 70 para za nedelju dana je 3,3 odsto. Kupci se, dakle, još ne utrkuju za robu koje će biti manje.

Detalj sa aflatoksinom dodatno pokazuje kako tržište čita rizik. Cena od 20,30 dinara postignuta je za kukuruz bez analize na aflatoksin, dok je tražnja za robom sa izmerenim sadržajem do 20 ppb bila iskazana na 20,50 dinara, dakle 20 para više. Posao po toj ceni nije sklopljen jer ponuda takve robe nije bila dovoljna, niti su se cenovna očekivanja poklopila. Kupci su bili spremni da plate više za kukuruz čiji je sadržaj aflatoksina izmeren, a suše su upravo one sezone u kojima taj rizik raste.

Na njivi: od 12 tona po hektaru do 3,4

Poljoprivrednik Milan Bogunović iz Banata opisao je 4. avgusta razliku između onoga što je njegova njiva umela da da i onoga što ga čeka ove jeseni:

“Dešavalo se i 12 tona po hektaru kukuruza da napravimo u ovom ipak našem sušnom Banatu, a sad na to možemo zaboraviti, mi ćemo praviti od 0 do 3,4 tone po hektaru”

Njegova druga primedba tiče se rešenja na koje se godinama računa. Zbog niskog vodostaja i manjka vode u kanalima, ni navodnjavanje ove sezone ne pomaže svima podjednako.

“Država investira u sisteme za navodnjavanje, a vode u sistemima nema, šta više da vam kažem?”

Računica koja iz toga sledi je jednostavna. Hektar sa 4,5 tone prodat po ponderisanoj ceni od 20,30 dinara donosi 91.350 dinara bruto, pre svih troškova semena, đubriva i goriva. Već smo pisali o tome da je subvencija po hektaru spuštena na 18.000 dinara, u sezoni u kojoj kukuruz na velikim površinama ostaje bez roda.

Šta se dešava sa ostalim kulturama

Ista nedelja na novosadskoj berzi prošla je u smanjenoj aktivnosti i kod drugih kultura:

• pšenica je trgovana po 20,50 dinara po kilogramu bez PDV-a na paritetu CPT luka ili kupac
• soja je nuđena po 53,50 do 54,00 dinara, uz tražnju od 52,30 do 53,50 dinara, pa transakcija nije bilo
• žetva suncokreta je počela, tražnja je iskazana na 445 evra po toni, bez sklopljenog posla
• stočni ječam je išao od 18,00 dinara na paritetu FCA do 18,50 dinara na paritetu CPT
• uljana repica je nuđena po 475 do 480 evra po toni, bez interesovanja kupaca

Sledeći pouzdan presek daje sama žetva. Kada kombajni krenu, umesto procene na sto dobija se izmerena masa po hektaru, a tada se vidi i da li će manja ponuda konačno pomeriti cenu naviše ili će uvoz i slaba tražnja prerađivača zadržati kukuruz oko dvadeset dinara.