Kukuruz i soja stradali od suše, sledi poskupljenje mesa
Suncokret drži cenu iz prošle godine, ali su kukuruz i soja posle suše rodili slabije. Analitičar Žarko Galetin objašnjava zašto to diže cenu stočne hrane, mesa i mleka.
Cena suncokreta na domaćem tržištu drži se na oko 52 dinara po kilogramu, praktično na nivou prošle godine, dok su prinosi kukuruza i soje u Vojvodini posle dugotrajne suše znatno manji. To je 3. septembra u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine izneo agroekonomski analitičar Žarko Galetin, i to je prvi put da se ovogodišnji slabiji rod povezuje sa onim što potrošač plaća na kasi, a ne samo sa onim što ratar dobija na otkupu.
Spržena polja kukuruza i soje ove sezone su uobičajena slika širom Vojvodine. Prema Galetinovim rečima, suncokret je nedostatak vlage podneo bolje od te dve kulture, ali se i kod njega očekuje manji rod nego ranijih godina.
“Cena suncokreta se stabilizovala na nivou od oko 52 dinara, što je uporedivo sa prošlogodišnjim cenama. Međutim, prinosi su ono što brine. Kada govorimo o kukuruzu, situacija je daleko nepovoljnija, a to direktno utiče na tržište stočne hrane”, objasnio je Galetin u razgovoru za RTV.
Manjak kukuruza, soje i suncokretove sačme na domaćem tržištu se prema toj logici prenosi dalje niz lanac: prvo na cenu stočne hrane, a odatle na meso, mesne prerađevine i mleko. Za razliku od žitarica, koje se prodaju odmah po otkupu, efekat na meso stiže sa zakašnjenjem, jer stočari najpre troše zalihe i postojeće ugovore pre nego što podignu cene na farmi.
Zašto poskupljuje transport preko Dunava
Na manji rod se nadovezao i logistički problem koji nema veze sa vremenskim prilikama. Nizak vodostaj Dunava ove godine otežao je rečni transport, jedan od najjeftinijih načina prevoza žitarica i uljarica ka izvoznim lukama. Kada ta ruta nije u potpunosti dostupna, roba mora na drum ili železnicu, a to poskupljuje logistiku i dodatno opterećuje izvoznike u trenutku kada je svaka ušteda bitna za konkurentnost srpskih proizvoda na inostranom tržištu.
Domaći proizvođači koji ciljaju tržište Evropske unije nose i treći trošak, onaj koji Galetin naziva efektom ogledala: srpska roba mora da zadovolji iste standarde koji važe za proizvođače unutar same Unije, ne samo po kvalitetu gotovog proizvoda nego po celom proizvodnom procesu.
“Ovi standardi se ne odnose samo na kvalitet finalnog proizvoda, već i na ceo proces proizvodnje. To uključuje propise o dobrobiti životinja, uticaju na klimu, kao i listu zabranjenih hemijskih sredstava. Iako ovakvi zahtevi garantuju visok kvalitet i bezbednost proizvoda, oni istovremeno traže ogromna ulaganja u modernizaciju infrastrukture i tehnologije”, istakao je Galetin.
Srbija prati svetsko tržište, kaže analitičar
Galetin je naglasio i da domaće cene poljoprivrednih proizvoda ne zavise samo od domaćeg roda. Po principu spojenih sudova, kako ga je sam nazvao, klimatske promene i berzanska kretanja u drugim delovima sveta direktno se prelivaju na formiranje cena i kod nas. Srbija time nije izolovano tržište: svaki skok cena žitarica ili uljarica na svetskim berzama ranije ili kasnije stigne i do domaćih polica.
Poređenje sa prethodnim izveštajima pokazuje koliko se situacija promenila u samo mesec dana. Sredinom leta smo pisali da se suncokret prodavao po oko 50 dinara, a kukuruz po 19 dinara po kilogramu, dok su ratari tražili subvencije zbog gubitaka od suše. Cena suncokreta je od tada blago porasla, na 52 dinara, dok podatak o kukuruzu za sada nije ažuriran, jer se otkupna sezona te kulture tek zahuktava.
Naredni signal za potrošače stići će sa jesenjom žetvom kukuruza, kada će se tačno videti koliko je rod zaista manji i koliko brzo će se taj manjak preliti sa otkupnih cena na cene stočne hrane, a potom i mesa u prodavnicama.
