Turizam u Srbiji: 2,1 milion gostiju, cene iza Hrvatske

Turizam u Srbiji je u prvih šest meseci 2026. godine zabeležio 2,1 milion dolazaka i blizu šest miliona noćenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Dolasci su veći za 6,6 odsto, a noćenja za pet odsto nego u istoj polovini 2025. godine.

Rast je pritom neravnomerno raspoređen. Domaćih turista bilo je nešto više od milion, uz 8,1 odsto više dolazaka, ali su njihova noćenja rasla sporije, za 4,6 odsto. Strani gosti su ostvarili 5,3 odsto više dolazaka i 5,4 odsto više noćenja, dakle rast u kome dužina boravka prati broj ljudi. Ovo je prvo polugodište posle niza godina u kome država do avgusta nije delila vaučere za odmor u zemlji, pa se domaći rezultat ne može pripisati podsticaju.

Odakle dolazi rast od pet puta

Petogodišnji presek je oštriji od polugodišnjeg. Broj stranih turista porastao je sa oko 500.000 u 2020. na 2,3 miliona u 2025. godini, dakle pet puta. Njihova noćenja skočila su sa 1,2 miliona na preko šest miliona, dok su domaći gosti prošlu godinu završili sa 6,2 miliona noćenja. Od 2023. godine stranaca je više nego domaćih turista, što je promena strukture tržišta, ne sezonski hir.

Ukupan zbir, međutim, stoji. Srbija je 2025. imala 12,3 miliona noćenja, prema 12,2 miliona u 2022. i nešto preko šest miliona u 2020. Za tri godine kriva je praktično ravna, pa se ekspanzija stranih gostiju u tom periodu velikim delom svela na zamenu domaćeg gosta, a ne na njegovo sabiranje. To je podatak koji menja pitanje: ne koliko ljudi dolazi, nego koliko svaki od njih ostavi.

Finansijska strana je uporediva. Prema podacima Narodne banke Srbije, od januara do maja 2026. strani gosti potrošili su više od milijardu evra na smeštaj, hranu, lokalni prevoz i prateće usluge. Skoro 900 miliona evra, dakle blizu devet od svakih deset evra, stiglo je od turista iz Evrope, a polovina tog iznosa iz zemalja Evropske unije, oko 450 miliona evra. Na godišnjem nivou priliv se procenjuje na oko 2,5 milijarde evra.

Zašto je Srbija skuplja od suseda?

Zato što cena raste brže od sadržaja koji se za nju dobija. Srbija se na turističkoj mapi već svrstava odmah iza Hrvatske, i to ne samo po smeštaju nego i po ugostiteljstvu, dok Rumunija, Bugarska i Mađarska nude jeftinije usluge.

Vlasnik i direktor turističke agencije Robinson Ljubiša Nešovanović postavlja granicu između Beograda i unutrašnjosti:

„U zemljama u regionu, uključujući Rumuniju, Bugarsku, pa i Mađarsku, turističke i ugostiteljske usluge su jeftinije. Beograd prednjači u tome. Unutrašnjost Srbije je sa nižim cenama, ali to još nije adekvatno valorizovano turističkim prometom“, kaže on.

Cenu ne drži samo smeštaj. Prosečan boravak u Beogradu jedva prelazi dve noći, a taj prosek, kako navodi Nešovanović, podižu i stranci koji su se nastanili i poslovni gosti koji ostaju mesecima, pa ulaze u istu statistiku. Kratak boravak i visoka cena su kombinacija koja ograničava prihod po dolasku upravo u godini u kojoj broj dolazaka raste.

Turistički vodič Nenad Blagojević, tvorac platforme Priče sa dušom, meri to na jednom obroku:

„Ako vam kažem da trenutno prosečan ručak u Skadarliji u Beogradu košta oko 25-30 evra po osobi, a govorim o ćevapima, šopskoj salati, lepinji i čaši vina, onda shvatate da su to zaista evropske cene i da turisti treba dodatna motivacija da dođe kod nas. Ranije su stranci dolazili zbog niskih cena jer su za stotinak evra mogli da jedu i piju ceo vikend, a sada se to svodi na jedan ručak za dvoje i jedan skroman noćni izlazak“, navodi Blagojević.

Deo tih gostiju odlazi u Albaniju, koja i dalje ima niže cene hrane i smeštaja, a uz to i izlaz na more.

Kvarovi koji se ne vide u statistici

Uz cenu ide i operativa, i ona je jeftinija za popravku nego bilo koji hotel:

• turistički informativni centri po pravilu ne rade vikendom, kada putuje najviše ljudi
• sistem za onlajn kupovinu voznih karata radi na ćirilici, pa stranac bez takve tastature kartu praktično ne može da kupi
• u Beogradu nedostaje parking za turističke autobuse, pa vozila završe sa kaznom

„Da li znate da stranci ne mogu da kupe online karte za naše vozove jer je za tu avanturu potrebno imati tastaturu sa ćiriličnim slovima“, kaže Blagojević.

Zbir tih sitnica ne obara dolaske, ali skraćuje boravak i smanjuje potrošnju, a to su dve stavke koje u ovom trenutku odlučuju o prihodu. Sledeći presek stiže sa julskim i avgustovskim podacima Zavoda i platnim bilansom Narodne banke, kada u statistiku uđe vrhunac sezone, jedini deo godine u kome se kratak boravak može nadoknaditi obimom.