NIS i gas iz Rusije: Srbija čeka dve odluke do 30. septembra

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK), telo Ministarstva finansija SAD zaduženo za sprovođenje sankcija, produžila je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 30. septembra. Isti datum je i rok do kog važi aranžman o isporuci ruskog gasa Srbiji, pa Beograd ovog meseca čeka dva odgovora istog dana, jedan iz Vašingtona, drugi iz Moskve.

Cena nafte na svetskom tržištu kreće se oko 90 dolara za barel. Cena gasa na holandskoj berzi TTF, referentnoj tački za evropsko tržište, od početka godine porasla je 130 odsto. Skladišta gasa u Evropi su popunjena nešto malo iznad 50 odsto kapaciteta, dok su srpska skladišta puna, uz dodatne količine koje Srbija drži u zakupljenom skladištu u Mađarskoj.

Dva roka, isti dan

Poklapanje rokova nije slučajno koliko deluje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana izjavio da se nada da bi baš u septembru mogli da se završe i pregovori Rusije i Mađarske, uz učešće srpske strane, o preuzimanju NIS-a od strane mađarskog MOL-a, čemu bi morali da daju saglasnost i Amerikanci. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a rafinerija u Pančevu je tržište snabdevala zahvaljujući rezervama nafte i derivata, na koje se Srbija oslanjala sve dok OFAK pre godinu i po dana nije počeo da izdaje mesečnu licencu za rad kompanije.

Kako se plaćalo u martu

Gasni aranžman sa Rusijom produžava se u ciklusima od tri ili šest meseci otkako je trogodišnji ugovor, potpisan u maju 2022. godine, istekao u maju 2025. Prethodno produženje objavljeno je 30. marta 2026. i važilo je tri meseca, do 30. juna, pod istim uslovima kao i ranije: šest miliona kubnih metara dnevno, uz mogućnost da se povuče više kada zahladi. Tada je predsednik Vučić izjavio da je Srbija dobila “još tri meseca produženje ugovora za gas, po veoma povoljnim uslovima”.

Cena koju je Srbija tada plaćala bila je između 320 i 330 dolara za 1.000 kubnih metara, dok se gas na berzi u tom trenutku prodavao za oko 645 dolara. Kako je Vučić tada opisao uslove:

Produženje ugovora je pod istim uslovima, šest miliona kubnih metara gasa dnevno i fleksibilno da možemo da povučemo više ako je hladno.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević, koga je posle tog produženja citirala Nova ekonomija, smatra da obrazac kratkih rokova nije dobar znak. Po njegovoj oceni, Mađarska ima gasni aranžman sa Rusijom sklopljen na 15 godina, pa nema ekonomskog razloga da Srbija, kao redovan kupac, ne dobije nešto slično, i to je za njega pokazatelj da nešto ne valja u odnosima dve strane.

Rezerve umesto dugoročnog ugovora

Urednica portala Energije Balkana Jelica Putniković ocenjuje da kratki ciklusi ipak ne ugrožavaju snabdevanje: “Naš aranžman se već duži period produžava na tri ili na šest meseci, tako da gasa će biti.” Pouka cele ove godine, dodaje ona, i globalno i lokalno, jeste da je najvažnije imati sopstvene rezerve: “Najbitnije je obezbediti što veće rezerve energenata na svojoj teritoriji.” Kao primer navodi Kinu, čije rezerve nafte, procenjene u visini godišnje potrošnje, nisu dozvolile da sukob na Bliskom istoku, koji je zaustavio transport petine svetske nafte i isto toliko gasa iz Persijskog zaliva, izazove nekontrolisan skok cena.

Bajina Bašta i Bistrica 2

Kada je reč o struji, Srbija je letnje vrhunce potrošnje prošla oslanjajući se na Reverzibilnu hidroelektranu “Bajina Bašta”. Kako kaže Putniković, “u ovakvoj situaciji sreća što imamo Reverzibilnu hidroelektranu ‘Bajina Bašta’ koja je bila bitna za snabdevanje”. Elektroprivreda Srbije je uvozila manji deo struje, ali samo kada je cena na tržištu niža, da bi u satima najveće potrošnje koristila energiju uskladištenu u toj hidroelektrani i time smanjila uvoz.

Druga reverzibilna hidroelektrana, Bistrica 2, je u izgradnji. Prva struja iz nje se očekuje 2032. godine: “Bistrica je nešto što se već gradi, mislim da 2032. godine treba da počne da proizvodi struju”, kaže Putniković. U planu je i gasna elektrana kod Niša, koja bi se gradila sa Azerbejdžanom, tako da gorivo za njen rad ne bi zavisilo od slobodnog tržišta.

Zašto Brisel plaća više

Putniković upozorava i na paradoks na koji, po njenoj oceni, Evropska unija još nije odgovorila:

Imamo s jedne strane briselske političare koji tvrde da Evropa može bez ruskih energenata, i imamo njihove privrednike koji su ogorčeni jer njih energenti koštaju više.

Podseća da je Evropa ove godine, u kojoj je na snazi potpuna zabrana uvoza ruske nafte i gasa, uvezla više ruskog prirodnog gasa nego ranije, na račun tečnog gasa koji je najvećim delom stizao iz Amerike, a da je ruski LNG počeo da stiže čak i u Španiju, koja ga do sada nije kupovala. Deo odgovora, kaže ona, zavisi i od samih građana: “Građani treba da zamene stolariju, da izoluju zidove i da smanje potrošnju, i da polako budu proizvođači električne energije.”

Amerika, izbori i cena benzina

Urednica Energije Balkana očekuje da će se stanje na tržištu energenata, posebno nafte, smiriti uoči međuizbora za Kongres Sjedinjenih Američkih Država, zakazanih za 3. novembar. Objašnjava zašto:

Trampu opada popularnost u Americi i on mora paziti na izbore za Kongres, a jedan od načina da prođe što bolje, je da energenti pojeftine.

Do tada, prema pisanju Bloomberg Adrije, novi i duži gasni sporazum sa Rusijom mogao bi da bude potpisan već do 20. septembra, deset dana pre isteka i licence NIS-a i sadašnjeg aranžmana, sa godišnjom količinom uvećanom sa dve na 2,5 milijarde kubnih metara gasa. Do tada oba pitanja, i ono iz Vašingtona i ono iz Moskve, ostaju otvorena.