Prevoznici odlažu blokade: 100.000 vozača čeka 1. septembar

Oko 100.000 profesionalnih vozača u regionu radi pod režimom koji im dozvoljava najviše 90 dana boravka u Šengen zoni u svakih 180 dana, a udruženja prevoznika iz četiri zemlje odlučila su na sastanku u Skoplju 11. avgusta da zbog tog pravila ipak ne blokiraju granične prelaze. Umesto protesta, sačekaće 1. septembar i sastanak sa predstavnicima Evropske komisije u Briselu.

U Skoplju su bili predstavnici udruženja iz Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Odluke o protestima, kako su naveli, već su formalno donete u svakoj od tih zemalja i potvrđene na nivou upravnih odbora udruženja. Rok koji su sami postavili, 10. avgust, prošao je bez rešenja iz Brisela, pa je jedino što je odloženo trenutak izlaska na prelaze.

„Odluke o protestima su formalno donate u našim zemljama i na nivou upravnih odbora, ali kao prevoznici ne želimo da protestujemo jer se to odražava na celo društvo, ali ako budemo primorani, moraćemo da izađemo“, rekao je Neđo Mandić, predsednik Poslovnog udruženja za međunarodni transport iz Beograda.

Mandić je dodao da se udruženja slažu da Evropska unija ne menja postojeći sporazum o boravku, nego da se traži nešto uže.

Šta tačno znači pravilo 90 od 180 dana

Državljanin treće zemlje sme da provede najviše 90 dana u Šengen zoni tokom bilo kojih 180 dana. Pravilo je pisano za putnike, a primenjuje se i na vozače koji u Evropsku uniju ulaze isključivo radi međunarodnog prevoza robe. Pravno se, dakle, tretiraju kao turisti, iako ulaze i izlaze zbog posla.

Spor nije oko brojke, nego oko načina obračuna. Prevoznici traže da se dan računa kao dan, a ne kao svaki prelazak koji dotakne kalendarski datum.

„A to znači, ako je rečeno da građani trećih zemalja imaju pravo da borave 90 u poslednjih 180 dana, onda da se tog pravila i držimo, ali pošto znamo da dan nije minut niti je sat, negde dan traje 24 sata, znači tražimo svojih 90 punih dana. I ako Evropska komisija prihvati da nam broji dane izraženo kroz sate, minute pa i da kažemo sekunde, onda je problem rešen ili bar je privremeno rešen“, rekao je Mandić.

Kao neposredan uzrok navode se dve stvari: novi sistem elektronske evidencije ulazaka i izlazaka na granici, i različito tumačenje istog pravila na pojedinim prelazima. Ista dokumentacija, po rečima prevoznika, prolazi na jednom prelazu, a na drugom ne.

Koliko ljudi je pogođeno

U Severnoj Makedoniji problem pogađa oko 17.000 profesionalnih vozača, a na nivou regiona oko 100.000. To nije broj onih koji su dobili zabranu ulaska, nego onih koji rade pod tim ograničenjem.

Efekat se, međutim, već vidi na raspoloživoj radnoj snazi. Mandić navodi da polovina vozača odbija da krene na put, jer ne zna šta ih na granici čeka. Za prevoznika to znači vozni park koji stoji, a ne kapacitet koji zarađuje.

„Sada je sezona godišnjih odmora, ali ono što sledi od septembra pa nadalje biće veoma tragično ako ne pronađemo rešenje“, rekla je Biljana Muratovska, generalna sekretarka makedonskog udruženja poslodavaca u transportu Makamtrans.

Sezonski faktor je ovde bitan. Avgust je mesec najslabijeg industrijskog prometa u Evropi, pa se manjak vozača ne oseti punom težinom. Septembar vraća robne tokove na normalu i tada isti manjak postaje operativni problem.

Šta sledi posle 1. septembra

Prevoznici iz četiri zemlje već su u drugoj polovini januara ove godine organizovali petodnevni protest na graničnim prelazima. Tada je akcija imala rok trajanja. Sada najavljuju da bi novi protest bio drugačiji, da ne bi bio vremenski ograničen i da bi trajao dok se zahtevi ne ispune.

„Ukoliko se poslije 1. septembra ništa ne promijeni, definitivno će biti organizovan regionalni protest“, poručio je Nikola Brković iz Konzorcijuma Logistika Bosne i Hercegovine.

Tačan datum sastanka sa Evropskom komisijom još nije objavljen. Do tada udruženja ostaju pri odluci da čekaju, a paralelno pokušavaju da za vozače naprave obrasce kretanja kojima bi se ostalo u okviru dozvoljenih 90 dana.