Kamata na evrokredite u Srbiji skočila na 5,1 odsto

Kamata na nove evroindeksirane kredite privredi u Srbiji porasla je na 5,1 odsto u junu, pokazuje Izveštaj o inflaciji koji je Narodna banka Srbije objavila u avgustu 2026. godine. Podatak dolazi u trenutku kada tržišta obveznica u evrozoni računaju na dodatna pooštravanja monetarne politike Evropske centralne banke u septembru i oktobru, što znači da je ovo tek početak, ne kraj poskupljenja.

Pozadina je jednostavna: domaći bankarski sistem prati kretanja u evrozoni gotovo automatski, jer je najveći deo kreditnog portfolija vezan za evro. Prema podacima NBS, dinarski krediti čine samo 40,7 odsto ukupnih plasmana banaka u Srbiji, dok je sve ostalo nominovano u evrima ili indeksirano za evro. Kod preduzeća je razlika još izraženija: 75,8 odsto bankarskih kredita privredi vezano je za evro, što tu kategoriju direktno izlaže svakoj promeni šestomesečnog EURIBOR-a.

Zašto je privreda izloženija od građana?

Stanovništvo je u boljoj poziciji nego pre nekoliko godina. Dinarizacija kredita građanima dostigla je istorijski najviših 56,9 odsto, što znači da je više od polovine stambenih i gotovinskih kredita danas u dinarima, van direktnog uticaja EURIBOR-a. Tu razliku smo već beležili: pisali smo da je 68 odsto novih kredita građanima u prethodnom periodu bilo gotovinsko, dakle bez hipoteke i bez indeksne veze sa evrom.

Privreda tu zaštitu nema. Sa dinarizacijom od svega 24,2 odsto, preduzeća ostaju najizloženija karika. Svako povećanje referentne kamate ECB ili rast prinosa na državne obveznice u evrozoni prenosi se na cenu kredita domaćim firmama brže nego na kredite domaćinstvima, jer korporativno kreditiranje po pravilu prati promenljivu stopu vezanu za EURIBOR bez fiksnog perioda.

Šta se dešava na tržištu obveznica

Pritisak dolazi spolja. Prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice, koje služe kao reper za celu evrozonu, popeo se iznad 3,25 odsto, najviši nivo od 2011. godine. Francuski desetogodišnji prinos (OAT) prešao je 4,10 odsto. Uz to, cena gasa na holandskom tržištu (TTF) porasla je od početka 2026. godine sa 29 na 63,80 evra po megavat-satu, više nego duplo, što dodatno hrani inflaciona očekivanja i argumente za dalje pooštravanje ECB.

Efekat se već vidi kod prvih korisnika. Nemačke banke su za svega nekoliko dana podigle kamate na stambene kredite, ostavljajući klijentima kratak rok da zaključe ugovor po starim uslovima. Investitori zato uveliko računaju na nova povećanja kamatnih stopa ECB u septembru i oktobru 2026. godine, a svaka takva odluka se preko EURIBOR-a preliva i na domaće kredite u evrima.

Ko prvi oseti rast rate?

Prvi na udaru su korisnici stambenih kredita sa promenljivom kamatom vezanom za šestomesečni EURIBOR: njima se mesečna rata menja sa svakim usklađivanjem, po pravilu na pola godine. Kod novih kredita privredi taj rast je već upisan u brojku od 5,1 odsto, a kod postojećih ugovora sledeći obračunski period donosi novo usklađivanje ako EURIBOR do tada nastavi da raste.

Za sada nema najave da će NBS menjati sopstvenu referentnu kamatu zbog ovog kretanja, niti podatka o tome koliki je prosečan iznos poskupljenja za tipičnu firmu ili domaćinstvo. Ono što izveštaj NBS potvrđuje jeste pravac: dok se dinarizacija stanovništva približava dvema trećinama ukupnih kredita, privreda ostaje sa tri četvrtine izloženosti evru, i upravo taj deo tržišta će prvi osetiti svaku sledeću odluku ECB.