Suša odnela pola prinosa, osigurano samo 15 odsto njiva

Petnaest odsto obradivih površina u Srbiji je osigurano od elementarnih nepogoda, pokazuju podaci Udruženja osiguravača Srbije, dok je taj udeo pre pandemije iznosio oko deset odsto. Suša tokom jula i avgusta 2026. je u pojedinim krajevima smanjila prinose za više od 50 odsto, i upravo ta razmera pokazuje koliko je poljoprivrednika ostalo bez ikakve zaštite kad im je šteta najveća.

Koliko je zemlje zaista osigurano

Izvori se ovde ne slažu oko trenutnog obuhvata. Udruženje osiguravača Srbije govori o 15 odsto osiguranih površina danas. Analiza Ekološkog centra „Stanište”, zasnovana na izveštajima Narodne banke Srbije, procenjuje da je osigurano tek oko 10 odsto poljoprivrednog zemljišta i svega pet odsto stoke. Razlika delom dolazi iz perioda merenja: podaci NBS koje navodi analiza pokrivaju do 2024. godinu, dok Udruženje govori o stanju u 2026. Broj polisa za useve i plodove je prema tim istim izveštajima godinama varirao između 42.000 i 46.000, a za životinje između 3.200 i 4.400, bez suštinskog rasta.

Nepoverenje prema osiguravačima ostaje glavna prepreka na terenu. Dušan Stankov, poljoprivrednik iz Orlovata, opisuje zašto ne kupuje polisu ni uz državnu subvenciju:

„Osiguravajuće kuće gledaju na svaki način da vas presvuku. Nekada sam osiguravao od grada, a od suše ne znam ni da li osiguravaju. Kad se dogodi šteta, oni izađu na lice mesta i uvek nađu neki izgovor da priznaju samo određeni procenat štete. Nikada ne bude kao što vam prilikom potpisivanja polise kažu da će biti. Nekako se uvek ispostavi da niste osigurali baš od toga što vam je napravilo štetu, već od nečeg drugog. Zato ne želim da imam ništa sa osiguravajućim kućama, iako znam da država daje subvencije za osiguranje. Jednostavno ne verujem im.”

Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, priznaje da rast sa 10 na 15 odsto nikoga ne zadovoljava. „Rast je evidentan, ali time ne mogu da budu zadovoljni ni poljoprivrednici koji žive od tog posla, ni država koja ostaje bez značajnog dela BDP i plus mora da nadoknađuje štetu. Ne mogu da budu zadovoljni ni osiguravači, jer se postavlja pitanje isplativosti osiguranja poljoprivrede. U značajno većem procentu se osiguravaju pravna lica u odnosu na individualne poljoprivredne proizvođače, ali su ovi drugi vlasnici znatno veće površine koja može da se obrađuje i zbog toga je ukupan procenat oko 15 odsto”, objašnjava on.

Koliko košta polisa po hektaru

Cena zavisi od kulture i očekivanog prinosa, a premija se u proseku kreće od tri do pet odsto onoga što proizvođač zaradi posle žetve ili berbe. Jovanović navodi konkretne iznose za Vojvodinu:

• pšenica ili kukuruz: oko 4.500 dinara po hektaru (~38 EUR)
• suncokret: oko 5.300 dinara po hektaru (~45 EUR)
• šljiva najboljeg kvaliteta: oko 150.000 dinara po hektaru (~1.280 EUR)
• malina, najskuplja i najosetljivija kultura: oko 400.000 dinara po hektaru (~3.420 EUR)

Osnovna polisa, koju bira gotovo 90 odsto proizvođača, pokriva grad, požar i udar groma. Dopunska pokriva oluju, poplavu, prolećni i jesenji mraz i sušu, i upravo tu polisu osiguravajuća društva najređe nude, jer suša u Srbiji izaziva više od 70 odsto štete u biljnoj proizvodnji, prema podacima koje navodi Ekološki centar „Stanište”. Naknadu štete utvrđuju agronomi, ne agenti koji prodaju polise, na osnovu osigurane sume, tipa i intenziteta nepogode, faze razvoja biljke i tržišne cene proizvoda.

Koliko država vraća

Regres pokriva deo premije, ali ne podjednako u celoj zemlji. Ministarstvo poljoprivrede objašnjava raspon: „Poljoprivrednim proizvođačima se vraća od 40 do 45 odsto plaćene premije osiguranja, dok podsticaj iznosi 70 odsto za gazdinstva na području Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog, Kolubarskog, Mačvanskog i Rasinskog upravnog okruga, kao i grada Beograda.” Maksimalan iznos podsticaja po jednom korisniku je 2.500.000 dinara godišnje (~21.400 EUR), u zavisnosti od vrste proizvodnje.

U 2025. godini je, prema podacima ministarstva, podneto 20.514 zahteva za regres premije, isplaćeno je 19.979, u ukupnom iznosu od 1.628.693.832,89 dinara (~13,9 miliona EUR). Na nivou cele Republike su se isplaćeni podsticaji popeli sa oko 600 miliona dinara (~5,1 milion EUR) u 2019. na skoro 1,9 milijardi dinara (~16,2 miliona EUR) u 2023, pokazuju podaci koje navodi analiza Ekološkog centra „Stanište”. Ukupna premija poljoprivrednog osiguranja u Srbiji je u istom periodu porasla sa 3,8 milijardi dinara (~32,5 miliona EUR) u 2019. na 6,3 milijarde dinara (~53,8 miliona EUR) u 2024, dok država kroz sve subvencije vraća poljoprivrednicima otprilike trećinu tog iznosa.

Stručnjaci koje citira RTS smatraju da bi jedinstvena stopa regresa, na primer 60 odsto za sve okruge, bila pravednija od sadašnjeg raspona od 40 do 70 odsto, jer poljoprivrednici u okruzima bez povlašćenog statusa smatraju da su zapostavljeni.

Region osigurava mnogo više

Poređenje sa susedima pokazuje koliko je srpsko tržište plitko. Dok je u Srbiji osigurano tek 15 odsto poljoprivrednih površina, u Mađarskoj je taj udeo oko 50 odsto, u Hrvatskoj oko 60 odsto, a u Sloveniji čak 80 odsto. Broj sušnih godina se pritom, prema klimatskim podacima koje navodi Ekološki centar „Stanište”, u 21. veku popeo na pet i više u svakoj deceniji, naspram nula do tri sušne godine po deceniji tokom celog 20. veka.

Javni poziv za regresiranje dela troškova osiguranja se, u skladu sa Kalendarom javnih poziva, po pravilu otvara u periodu oktobar-novembar tekuće godine. Ministarstvo poljoprivrede navodi da je u prethodnom periodu unapređivalo mere podrške kako bi osiguranje bilo dostupnije, ali dosadašnji brojevi, od 42.000 do 46.000 polisa godišnje na skoro pola miliona poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, pokazuju da je taj pomak za sada mali.