Brent kod 97 dolara, gas u Evropi na vrhu za tri i po godine

Barel nafte Brent je u ponedeljak, 7. septembra, ujutru kotiran na 96,91 dolar, uz dnevni rast od 0,16 odsto, dok su pojedine kotacije istog jutra već prelazile 97 dolara. To je nastavak skoka o kom smo pisali 5. septembra, u tekstu Brent poskupeo 8% za nedelju, gas u Evropi raste četvrti put, i ubrzava priču o gorivu koje poskupljuje uoči zime.

Paralelno, cena gasa u Evropi stigla je do nivoa koji tržište nije videlo godinama. Tu, međutim, izvori ne daju istu brojku. Prema podacima Investing.com koje prenose Tanjug i Srpskainfo, oktobarski fjučers gasa na amsterdamskom TTF tržištu jutros je stajao na 74,755 evra po megavat-satu, uz blagi dnevni pad od 0,23 odsto. Trading Economics za isti dan navodi drugačiju sliku: skok evropskog gasa od preko 2 odsto, do 73 evra po megavat-satu, i ocenu da je to najviši nivo u više od tri i po godine. Razlika dolazi iz različitih trenutaka merenja i različitih kotacija istog ugovora, ali oba izvora se slažu u pravcu: cena gasa je u usponu i drži se blizu višegodišnjeg maksimuma.

Zašto Ormuski moreuz diže cenu gasa

Iza rasta stoje dva razloga koja se sabiraju. Prvi su zalihe: skladišta gasa u Evropskoj uniji su popunjena oko 62 odsto kapaciteta, što je ispod petogodišnjeg proseka za ovaj deo godine, tačno u trenutku kada Evropa počinje da puni rezerve pred zimsku sezonu grejanja.

Drugi razlog je geopolitički. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko petine svetske trgovine tečnim prirodnim gasom, najvećim delom iz Katara. Iran je najavio uvođenje zone ograničene plovidbe iza tog moreuza, što odlaže isporuke katarskog tečnog gasa ka Evropi baš u trenutku kada kontinent gradi zalihe za zimu. Kombinacija nižih zaliha i usporenog uvoza je ono što gura cenu gasa naviše, dok istovremeno raste i tražnja koja stoji iza rasta cene nafte.

Za poređenje koliko je tržište promenjeno za mesec i po, 31. jula je Brent bio na 86,026 dolara po barelu, a tadašnji, tada aktuelni septembarski TTF fjučers na 57,070 evra po megavat-satu. Od tog datuma do danas nafta je poskupela za više od deset dolara po barelu, a gas je narastao za gotovo trećinu svoje cene.

Berze: Tanjug i Srpskainfo se ne slažu

Izveštaji o evropskim berzanskim indeksima za isto jutro takođe se razilaze. Tanjug u naslovu navodi da su evropski indeksi uglavnom u plusu. Srpskainfo, oslanjajući se na iste podatke Investing.com za isti dan, daje suprotan predznak: nemački DAX je na 25.987,14 poena, pad od 0,24 odsto, britanski FTSE 100 na 10.805,67 poena, pad od 0,23 odsto, a francuski CAC 40 na 8.264,87 poena, pad od 0,17 odsto. Kako oba izvora citiraju isti servis za isti trenutak, a predznak indeksa im se ne poklapa, čitalac treba da zna da postoji ta razlika, a ne koja je strana u pravu.

Na ostalim tržištima, evro je jutros vredeo 1,1619 dolara, uz rast od 0,04 odsto. Zlato je palo na 4.443,51 dolar za trojsku uncu, minus 0,74 odsto, što je pad usred perioda kada je nafta u usponu, dakle investitori ta dva tržišta jutros ne posmatraju kao par koji se kreće zajedno. Pšenica je jeftinija za 0,20 odsto, na 7,3125 dolara po bušelu.

Šta ovo znači za cenu grejanja

Ako se Ormuski moreuz stvarno zatvori za deo isporuka, a zalihe gasa u EU ostanu ispod petogodišnjeg proseka, sledeći potez je na strani evropskih uvoznika: ili plaćaju više za alternativne pošiljke tečnog gasa, ili ulaze u zimu sa tanjim rezervama nego u prethodnih pet godina. Za sada nijedan od dva scenarija nije potvrđen, samo su brojke koje ih najavljuju već na tabli.