Ormuz: 17 miliona barela, pa samo četiri tankera za dan

Kroz Ormuski moreuz prošlo je u ponedeljak više od 17 miliona barela nafte, najviše od početka rata krajem februara, saopštio je američki ministar energetike Kris Rajt. Već sutradan, u utorak, kroz isti moreuz prošla su samo četiri tankera, prema deset dan ranije, pokazuju podaci konsultantske kuće Kpler. Saobraćaj je time pao ispod desetodnevnog proseka, dok se uobičajen dnevni protok procenjuje na oko 8 miliona barela.

Fjučersi na naftu tipa Brent trgovani su u sredu iznad 95 dolara po barelu, a američka nafta WTI iznad 90 dolara, pokazuju podaci Trading Economicsa. To je najviši nivo u poslednjih šest nedelja. Tokom trgovanja dostignuti su vrhovi od 97,04 dolara za Brent i 92,29 dolara za WTI. Cena se potom kretala u oba smera: Trading Economics je za 3. septembar u jednom trenutku beležio Brent na 95,91 dolara uz dnevni rast od 0,29 odsto, a u drugom na 95,25 dolara uz pad od 0,40 odsto.

Zašto brojke o Ormuzu menjaju sliku

Do sada je tržište reagovalo prevashodno na vest da je tanker pogođen kod Omana i na strah da će sukob na Bliskom istoku prekinuti isporuke. Kao što smo ranije javili, cena nafte je zbog toga već bila skočila na 95 dolara, a cena gasa premašila 70 evra po megavat-satu. Podatak o 17 miliona barela u ponedeljak je pokazao suprotno: da nafta i dalje stiže na svetsko tržište u velikom obimu. Nagli pad na četiri tankera samo dan kasnije je znak da izvoznici i brodari prate rizik iz dana u dan i da flota lako staje kad procena bezbednosti prolaska kroz moreuz opadne.

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da su dva naftna tankera onesposobljena morskim minama pri prolasku kroz Ormuski moreuz. To je povod za dodatnu opreznost brodara, uz vest da su SAD u utorak izvele nov talas udara na Iran, prvi značajniji za oko mesec dana. Napadi na vojne položaje u regionu, uključujući baze u Kuvajtu, pokrivamo u zasebnom tekstu.

Ko gubi, ko dobija

Iranski državni mediji javili su da je Revolucionarna garda uzvratila gađanjem američkih vojnih položaja u Bahreinu, Jordanu, Kuvajtu i Iraku. Ujedinjeni Arapski Emirati nisu bili meta uzvratnog udara, već su napade na te zemlje osudili. Za trgovce naftom bitnija je posledica na strani ponude: pad prometa kroz Ormuz od desetak na četiri tankera dnevno direktno smanjuje količinu koja stiže kupcima u Aziji i Evropi, dok proizvođači izvan zone sukoba, pre svega u Severnoj Americi, u takvim danima prodaju po višoj ceni.

Na to se nadovezao i podatak sa druge strane Atlantika: zalihe sirove nafte u SAD pale su za 4,5 miliona barela, što je prvi nedeljni pad od kraja jula. Manje zalihe uz manji protok kroz Ormuz guraju cenu naviše, dok visoka baza za poređenje, jer je nafta lane u ovo doba bila znatno jeftinija, dodatno diže procentualne pokazatelje.

Istorijsko poređenje i projekcija

Mesečni rast cene Brenta iznosi 20,85 odsto, a godišnji čak 43,17 odsto, pokazuju podaci Trading Economicsa. To je najveći godišnji skok od izbijanja sukoba krajem februara. Iako je tržište u sredu delimično smirila vest o rekordnom prometu kroz Ormuz u ponedeljak, pad broja tankera već sutradan pokazuje koliko je stanje nestabilno iz dana u dan.

Trading Economics u svojoj projekciji vidi Brent oko 91,72 dolara na kraju kvartala, dakle nešto niže od trenutnog nivoa, ali uz procenu od 106,71 dolara za narednih dvanaest meseci. Razlika između te dve brojke, pad u naredna tri meseca pa rast na godišnjem nivou, odražava koliko analitičari ove projekcije vezuju za tok pregovora oko Bliskog istoka, a ne za trenutne zalihe ili tražnju.