Huti blokirali Saudijce, gore tankeri u Ormuškom moreuzu
Jemenski Huti proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije i zatvorili Bab el Mandeb, u Ormuzu gori tanker, a SAD izvele jedanaesti uzastopni talas udara na Iran.
- Jemenski Huti proglasili su pomorsku blokadu Saudijske Arabije i faktički zatvorili moreuz Bab el Mandeb, primoravši dva naftna tankera da se okrenu.
- U Ormuškom moreuzu napadnut je i zapaljen tanker, pa su prvi put istovremeno pod pretnjom oba ključna naftna prolaza sveta.
- SAD su izvele jedanaesti uzastopni talas udara na Iran; broj poginulih američkih vojnika od 28. februara popeo se na 18.
- Rat je do sada koštao 37,5 milijardi dolara, a Pentagon traži dodatnih 67 milijardi za obnovu zaliha projektila.
Za Srbiju, zemlju bez izlaza na more i gotovo u potpunosti zavisnu od uvezene nafte, ono što se noćas dešava u dva uska morska grla na drugom kraju sveta nije daleka vest nego račun koji stiže na pumpu. Kriza u Zalivu ušla je u novu, opasniju fazu: jemenski Huti proglasili su pomorsku blokadu Saudijske Arabije u Crvenom moru i faktički zatvorili moreuz Bab el Mandeb, primoravši dva naftna tankera na putu ka Aziji da se okrenu, dok u Ormuškom moreuzu, kroz koji prolazi petina svetske nafte, gori napadnuti brod.
Prvi put od početka sukoba oba glavna naftna prolaza planete pod pretnjom su u istom trenutku. Britanske i američke vlasti potvrdile su napad i požar na tankeru u Ormuzu, a pomorske kompanije već preusmeravaju plovidbu, što produžava rute, diže cene osiguranja i pritiska tržište sirove nafte na koje se oslanja i srpski uvoz.
Dva morska grla pod vatrom istovremeno
Bab el Mandeb i Ormuški moreuz nisu samo tačke na karti, oni su ventili kroz koje protiče najveći deo nafte namenjene Evropi i Aziji. Huti su, proglasivši blokadu saudijskih luka, zatvorili južni ulaz u Crveno more, dok istovremena eskalacija u Persijskom zalivu pogađa severni prolaz. Kada su oba grla ugrožena, brodari nemaju alternativnu rutu koja ne dodaje nedelje plovidbe oko Afrike, a svaki dodatni dan na moru upisuje se u konačnu cenu goriva.
Vašington je odgovorio silom. Sjedinjene Države izvele su jedanaesti uzastopni talas vazdušnih udara na Iran, gađajući komandne centre, pomorske kapacitete i fabrike dronova. Iz Centralne komande poručuju da je cilj smanjiti pretnju koju iranske snage predstavljaju trgovačkom brodarstvu, nakon što je, prema njihovim navodima, u protekla tri meseca napadnuto više od trideset komercijalnih brodova u Ormuzu.
Iran je uzvratio dronovima na američke baze u Kuvajtu, Jordanu i Bahreinu. U napadu na bazu Muvafak Salti u Jordanu poginuo je treći američki vojnik, čime se ukupan broj poginulih pripadnika američkih snaga od početka sukoba 28. februara popeo na osamnaest. Ministar odbrane Pit Hegset saopštio je da je rat do sada koštao 37,5 milijardi dolara i zatražio dodatnih 67 milijardi za obnovu zaliha projektila, brojka koja pokazuje da nijedna strana ne planira brzo povlačenje.
Šta blokada Zaliva znači za cene goriva u Srbiji?
Srbija ne graniči sa Zalivom, ali graniči sa posledicama. Poremećaj u snabdevanju naftom prenosi se kroz cenu sirove nafte na svetskim berzama, a odatle, uz određeno kašnjenje, na maloprodajne cene dizela i benzina u zemlji. Skuplje gorivo znači skuplji prevoz robe, a skuplji prevoz robe znači nov pritisak na inflaciju u trenutku kada je domaća privreda tek stabilizovala rast cena.
Geopolitička realnost je da male ekonomije poput srpske nemaju polugu da utiču na zbivanja u Ormuzu, ali imaju obavezu da se pripreme za njih, od rezervi goriva do diverzifikacije snabdevača. Evropske kancelarije već razmatraju scenarije produžene blokade, a svaki dodatni dan u kojem gore tankeri približava trenutak u kojem će se globalni šok osetiti i na srpskim pumpama.
Da li je Srbija dovoljno diversifikovala izvore energije da izdrži produženu blokadu dva najvažnija naftna prolaza sveta?
