Vračar najskuplji za posao, 3.955 evra po kvadratu
Republički geodetski zavod: prosečna cena poslovnog prostora u Srbiji porasla 12,86 odsto, na Vračaru je više nego četiri puta viša nego u Subotici.
Prosečna cena poslovnog prostora u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 1.420 evra po kvadratnom metru, 12,86 odsto više nego godinu ranije, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o tržištu nepokretnosti. Medijalna cena bila je niža, 1.201 evro po kvadratu, što znači da nekoliko skupih beogradskih lokacija podiže prosek iznad onoga što se stvarno plaća u većini transakcija.
Razlika između opština je i brojčano velika. Vračar je u izveštaju najskuplja lokacija za poslovni prostor: prosečna cena tamo je 3.955 evra po kvadratu, medijalna 3.517 evra, a rast u odnosu na prethodnu godinu iznosio je 33,49 odsto. Na drugom mestu je Stari grad, sa prosečnom cenom od 3.823 evra po kvadratu. Sledi Novi Beograd, gde je prosek 2.570 evra po kvadratu, uz rast od 29,05 odsto na godišnjem nivou.
Savski venac je zabeležio prosečnu cenu od 2.501 evro po kvadratu. Voždovac je na 2.095 evra, uz rast od 30,28 odsto, a Zemun na 2.010 evra po kvadratu. Čukarica nema objavljenu apsolutnu cenu u izveštaju, ali je zabeležila rast od 26,26 odsto, među najvišima u Beogradu.
Na suprotnom kraju liste je Subotica, gde je kvadrat poslovnog prostora koštao 937 evra, uz blag pad od 0,19 odsto. To je više od četiri puta jeftinije nego na Vračaru. Pad cena zabeležen je i u niškoj opštini Medijana, gde je prosek smanjen 9,52 odsto, na 1.150 evra po kvadratu, jedini izraženiji pad u izveštaju.
Najveći međugodišnji skok cena zabeležen je van Beograda. U Leskovcu je prosečna cena poslovnog prostora porasla 101,38 odsto, na 1.799 evra po kvadratu, dok je u Staroj Pazovi rast iznosio 40,05 odsto, na 1.442 evra po kvadratu.
Novi Sad je, uz Novi Beograd, imao najveći broj realizovanih transakcija poslovnog prostora u zemlji. Prosečna cena u Novom Sadu iznosila je 1.642 evra po kvadratu, uz rast od 2,70 odsto.
Ukupna vrednost prometa poslovnog prostora u Srbiji u prvih šest meseci 2026. godine dostigla je 212,9 miliona evra, 30 odsto više nego godinu ranije, uz 6,4 odsto više zaključenih ugovora. Beograd nosi 51 odsto te vrednosti, iako poslovni prostor i dalje čini manji deo ukupnog tržišta nepokretnosti.
Ceo promet nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu iznosio je 4,2 milijarde evra, 10,1 odsto više nego u istom periodu 2025. godine, kroz 61.343 zaključena ugovora. Srpske novine su ranije pisale o istom izveštaju u delu koji se odnosi na stanove, gde je promet iznosio 2,5 milijarde evra i činio 61 odsto ukupne vrednosti tržišta, uz manji broj prodatih stanova nego godinu ranije. Poslovni prostor je manji segment tržišta, ali raste brže od stambenog, i razlika između beogradskih opština i unutrašnjosti Srbije se time ne smanjuje.
