Manje prodatih stanova u Srbiji, promet 2,5 milijarde evra
Republički geodetski zavod: promet nepokretnosti u Srbiji dostigao 4,2 milijarde evra u prvih šest meseci 2026, uz svega 0,2 odsto više ugovora. Stanovi nose 61 odsto vrednosti tržišta.
Tržište nepokretnosti u Srbiji je u prvih šest meseci 2026. godine dostiglo vrednost od 4,2 milijarde evra, 10,1% više nego u istom periodu 2025. Broj kupoprodajnih ugovora pri tom skoro da se nije pomerio: sklopljena su 61.343 ugovora, svega 0,2% više nego godinu ranije. Podatke je objavio Republički geodetski zavod (RGZ) u izveštaju o tržištu nepokretnosti za prvo polugodište.
Razlika između ta dva broja, gotovo nepromenjenog broja ugovora i dvocifrenog rasta vrednosti, govori da je prosečna cena po transakciji porasla. Najizraženije se to vidi baš kod stanova, najveće stavke tržišta.
Stanovi nose 61 odsto vrednosti, uz manje ugovora
Stanovi su i dalje daleko najveća stavka tržišta nepokretnosti: od ukupnih 4,2 milijarde evra prometa, na njih se odnosi 2,5 milijarde evra, odnosno 61%. Vrednost tog prometa porasla je 11,4% međugodišnje, dok je broj kupoprodajnih ugovora za stanove pao 1,9%. Manje stanova je promenilo vlasnika, ali su ti stanovi u proseku prodavani skuplje nego godinu ranije.
Kuće su vredele 328 miliona evra, oko 8% tržišta, uz rast vrednosti od 7,5% i pad broja ugovora od 2,2%. Isti obrazac, manje transakcija uz veću vrednost, ponavlja se i kod poljoprivrednog zemljišta: promet je vredeo 125,6 miliona evra, uz rast vrednosti od 18,8% i pad broja ugovora od 14,1%.
Poslovni prostor je jedina veća kategorija gde su rasli i vrednost i broj ugovora: promet od 212,9 miliona evra je za 30% veći nego godinu ranije, uz 6,4% više ugovora. Građevinsko zemljište je vredelo 282,8 miliona evra, oko 7% tržišta. Garažna mesta beleže rast vrednosti prometa od 16,8%, uz 9,6% više ugovora.
Beograd drži polovinu tržišta stanova, Vojvodina zemljište
Beograd nosi 55% vrednosti prometa stanova, 51% poslovnog prostora i 68% garažnih mesta. Vojvodina, sa druge strane, dominira u prometu poljoprivrednog zemljišta sa 69% vrednosti i u prometu kuća sa 43%.
Najveći broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu dostavili su javni beležnici na području Osnovnog suda u Novom Sadu, ukupno 5.543. Najveći novčani obim je, očekivano, zabeležen u Beogradu: na području Prvog osnovnog suda vrednost prometa je dostigla 841,3 miliona evra.
Najskuplji pojedinačni stan u prvoj polovini godine prodat je na Starom gradu za 2,6 miliona evra, po ceni od 12.000 evra po kvadratu, najvišoj u ovom periodu. Najskuplja kuća je prodata na Savskom vencu za 2,1 milion evra, a najskuplje garažno mesto, 77.000 evra, takođe na Starom gradu.
Kredit prati sve veći deo kupovina
Kreditno finansiranje se pojavljuje u 14% svih ugovora o prometu nepokretnosti, jedan procentni poen više nego u istom periodu 2025. Kod kupovine stanova je taj udeo znatno viši: 33% kupoprodajnih ugovora je zaključeno uz kredit, tri procentna poena više na međugodišnjem nivou.
Kombinacija podataka, manje ugovora o stanovima ali sve veći udeo kupovina na kredit, ukazuje na tržište gde kupci sve više oslanjaju na bankarsko finansiranje da bi platili više cene, dok se broj kupaca koji mogu da kupe stan bez kredita ili uz manje učešće smanjuje.
