Fiskalni savet: agraru 1,4 milijarde evra godišnje

Srbija na poljoprivredu godišnje izdvaja oko 1,4 milijarde evra, kada se saberu budžetske subvencije, povraćaj akcize na gorivo i ostala plaćanja, pokazuje analiza Fiskalnog saveta Republike Srbije. Taj novac, međutim, ne spušta cenu hrane u prodavnici: cene hrane u Srbiji su 2024. godine dostigle 96,6% proseka Evropske unije, dok je realni životni standard građana na svega 51,8% evropskog proseka.

Fiskalni savet je 31. avgusta objavio analizu pod naslovom “Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme, proizvodnja, cene i agrarna politika”. Portal Biznis.rs je 5. septembra u 08.01 objavio prikaz njenih podataka. Poruka analize nije da agraru treba veći budžet, nego da postojeći novac treba drugačije raspodeliti.

Cifra o ceni hrane najdirektnije pogađa kućni budžet: domaćinstva u Srbiji na hranu troše skoro trećinu prihoda, pa svaki procenat više u ceni mleka ili mesa teže padne na porodicu nego u zemljama gde hrana nosi manji udeo u potrošnji.

Zašto rast subvencija ne obara cenu u prodavnici?

Budžetske subvencije za poljoprivredu čine oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, a ukupna podrška, sa lokalnim davanjima i poreskim olakšicama za gorivo, oko 1,5% BDP. Uprkos tome, realna bruto dodata vrednost poljoprivrede je za poslednjih deset godina pala 0,4%, dok je ostatak privrede u istom periodu porastao 40%. Udeo poljoprivrede u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti Srbije pao je sa oko 8% na svega 3,7% u 2024. godini: država daje sve više novca, dok ekonomska težina sektora opada.

Stočarstvo je najviše pogođeno. Broj grla stoke ukupno je pao 23,9%, svinja 26,8%, goveda 21,2%. Proizvodnja mleka opala je 8,4%, a broj muznih krava 28,5%. Površina pod pašnjacima i livadama smanjena je 34,2%, odnosno oko 240.000 hektara, poredeći poslednja dva popisa poljoprivrede.

Fiskalni savet takav rezultat pripisuje istorijskoj strukturi podsticaja:

Takav pristup dodatno je favorizovao ekstenzivnu i primarnu proizvodnju, dok su manje podržavane kapitalno intenzivne oblasti, poput stočarstva i prerade, koje mogu da donesu veću dodatu vrednost, produktivnost i izvozni potencijal.

Ocena je data u analizi objavljenoj 31. avgusta, a odnosi se na decenije u kojima je sistem nagrađivao površinu zemljišta i broj grla, a mnogo manje ulaganja i kvalitet proizvodnje.

Posledica pada stočnog fonda i proizvodnje mleka oseti se i na policama: Srbija je, prema nalazima analize, nekada bila neto izvoznik mesa i mlečnih proizvoda, a danas oba uvozi da bi pokrila domaće potrebe. Portal Srpske Novine je krajem avgusta pisao o tome da je suša oštetila kukuruz i soju i najavila poskupljenje mesa, tako da se sadašnji nalazi o padu stočnog fonda nadovezuju na tu priču kao deo istog strukturnog problema, a ne kao izolovan podatak.

Demografija sela dodatno otežava sliku: nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starijih od 65 godina ima 45%, dok mlađih od 35 godina ima svega 5%.

Gde ide novac iz agrarnog budžeta

Budžet Ministarstva poljoprivrede porastao je sa 31,6 milijardi dinara u 2015. godini na 130,3 milijarde dinara u 2025. godini. Oko 85% agrarnog budžeta odlazi na subvencije, a najveći pojedinačni program u biljnoj proizvodnji je osnovni podsticaj od 18.000 dinara po hektaru, uz dodatnih 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme.

Fiskalni savet ne traži smanjenje ukupne podrške, nego njeno prekomponovanje kroz tri faze u narednih deset godina. U prvoj fazi bi se za prvih deset hektara uvela dopunska redistributivna podrška, takozvani CRISS, namenjena malim i srednjim gazdinstvima. U drugoj fazi bi se taj obuhvat proširio na dvadeset hektara. Tek u trećoj fazi bi sistem, prema analizi, trebalo potpuno da se uskladi sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije.

Da li će reforma krenuti već u narednoj budžetskoj godini ili će agrarna politika ostati na dosadašnjem, skupljem koloseku, zavisiće od toga da li Vlada prihvati prvu fazu predloga Fiskalnog saveta kao osnovu za budžet za 2027. godinu.