Fiskalni savet: hrana 96,6% cene EU, plata upola manja

Cene hrane u Srbiji dostigle su u 2024. godini 96,6 odsto proseka Evropske unije, dok bruto domaći proizvod po stanovniku, kao mera realnog životnog standarda, iznosi svega 51,8 odsto proseka EU. Podatke je 31. avgusta objavio Fiskalni savet Republike Srbije, u izveštaju pod nazivom „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika”.

Razlika između dva broja je i suština problema koji Savet opisuje: opšti nivo cena u Srbiji iznosi oko 60 odsto proseka EU, hrana je znatno bliža evropskom nivou. Kako domaćinstva na hranu troše oko 30 odsto budžeta, tu razliku najteže osećaju socijalno najugroženiji.

Država za poljoprivredu izdvaja oko 1,4 milijarde evra godišnje, kada se saberu budžetske subvencije, refakcija za gorivo i lokalna davanja. To je 1 odsto bruto domaćeg proizvoda kroz direktne budžetske subvencije, odnosno 1,5 odsto kada se uračunaju sva ostala davanja. Problem, navodi Fiskalni savet, nije visina sume nego njena struktura: oko 80 odsto novca odlazi na direktna davanja vezana za obim proizvodnje, poput premije za mleko ili regresa za gorivo, dok su ulaganja u modernizaciju sektora marginalizovana.

Poljoprivreda Srbije trenutno se nalazi u veoma lošem stanju, ocenjuje Fiskalni savet u izveštaju. Poslednjih 10 do 15 godina proizvodnja u sektoru praktično nije rasla, dok je ostatak privrede u istom periodu porastao oko 40 odsto. Produktivnost rada u poljoprivredi je na trećini proseka Evropske unije, mlečnost po kravi približno je upola manja, a prinosi po hektaru su četvrtinu niži. Mehanizacija prati isti obrazac: 90 odsto traktora i tri četvrtine kombajna u Srbiji starije je od deset godina.

Sektoru nedostaje i radna snaga. Skoro polovina nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starija je od 65 godina, a obim rada u poljoprivredi opao je za više od 20 odsto između dva popisa. Sistemi za navodnjavanje pokrivaju svega 6 odsto poljoprivrednog zemljišta, a raniji planovi navodnjavanja realizovani su tek 30 odsto. Dodatnu nestabilnost unosi i zakonodavstvo: propisi u oblasti poljoprivrede menjani su 34 puta u periodu od 2023. do 2025. godine, što otežava dugoročno planiranje ulaganja.

Fiskalni savet predlaže reformu u tri faze tokom narednih deset godina, bez povećanja ukupnog agrarnog budžeta. Prva faza, u trajanju od jedne do dve godine, uvodi osnovno plaćanje od 18.000 dinara po hektaru kao stabilnu dohodovnu podršku, uz dopunsku podršku za prvih 10 hektara zemljišta, namenjenu malim i srednjim gazdinstvima. Druga faza, od tri do pet godina, proširuje tu podršku na 20 hektara i postepeno napušta linearnu isplatu od 19 dinara po litru mleka, koju pravila Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije ne dozvoljavaju, u korist podsticaja vezanih za kvalitet mleka. U trećoj fazi, od šeste do desete godine reforme, najmanje 25 odsto ukupnog agrarnog budžeta trebalo bi da ide na investicije.

Istovremeno, rast produktivnosti primarne poljoprivredne proizvodnje morao bi da bude praćen boljim funkcionisanjem čitavog lanca snabdevanja hranom. To podrazumeva veću transparentnost cena i marži, jačanje pregovaračke pozicije poljoprivrednika i razvoj zajedničke logističke infrastrukture, zaključuje Fiskalni savet u svojoj analizi.

Deo problema, prema izveštaju, leži i van same poljoprivredne proizvodnje, u ceni repromaterijala. O tome smo pisali i ranije: u tekstu „Urea 800 dolara po toni: hrana skuplja u Srbiji 2027” ukazali smo na rast cena veštačkog đubriva. Fiskalni savet sada tu vezu potvrđuje brojkom: mineralna đubriva su u Srbiji od 2020. do 2025. godine poskupela 95 odsto, naspram 60 odsto u proseku EU, dok trgovci i prerađivači svako poskupljenje sirovina brzo prenose na cenu u prodavnici, a pad cena na svetskim berzama sporo i nepotpuno.

Fiskalni savet upozorava da ni preraspodela subvencija neće promeniti stanje na terenu bez izgradnje institucionalnih kapaciteta koji danas nedostaju: elektronskog sistema identifikacije parcela (LPIS) i integrisanog kontrolnog sistema (IACS), kao i popune Uprave za agrarna plaćanja i Uprave za veterinu, koje imaju i do 25 odsto manje zaposlenih od sistematizovanog broja. Prema oceni Saveta, tek ispunjenje tih preduslova otvara prostor da agrarna reforma direktno snizi cene hrane na domaćem tržištu.