Cene hrane u Srbiji na 96,6% proseka EU, plate upola manje
Studija Fiskalnog saveta pokazuje da cene hrane u Srbiji brže sustižu evropski nivo nego plate: hrana je na 96,6% proseka EU, dok primanja ne dostižu ni polovinu.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji dostigle su 96,6% proseka Evropske unije, pokazuje najnovija studija Fiskalnog saveta „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika”. Za poređenje, opšti nivo cena svih proizvoda i usluga u Srbiji bio je 2024. godine na oko 60% evropskog proseka. Hrana, drugim rečima, sustiže evropske cene znatno brže nego bilo šta drugo što se u zemlji kupuje.
Dohodak ide obrnutim tempom. Prosečna primanja u Srbiji ne dostižu ni polovinu proseka EU, a čak su za 15 procentnih poena niža i od bugarskih, iako je Bugarska ekonomski najmanje razvijena članica Unije. Fiskalni savet upozorava da takav raskorak, cene hrane koje sustižu Evropu bržim tempom od plata, nosi „dodatnu ekonomsku i socijalnu težinu”.
Trećina korpe ide na hranu
Prema Forbesu i AgroSmartu, koji su prvi preneli nalaze studije, hrana i bezalkoholna pića čine skoro 30% prosečne potrošačke korpe u Srbiji. Portal 021 tu istu stavku navodi kao oko jedne trećine korpe, brojka koja se razlikuje od preostala dva izvora, ali ne bitno menja sliku: reč je o jednoj od najvećih pojedinačnih stavki u kućnom budžetu.
Koje namirnice vuku iznad proseka
Fiskalni savet je uporedio deset kategorija hrane sa evropskim cenama i u šest od njih Srbija je iznad proseka EU. Najviše odstupaju ulja i masti, skuplji za oko 20%, i šećer, džemovi i slatkiši, skuplji za oko 15%. Mleko, prerađeno meso i jaja koštaju oko 8% više nego u EU, a slično stoje i gotovi prehrambeni proizvodi.
Ispod evropskog nivoa ostaju povrće, na 90% proseka, kao i žitarice, voće i meso, na oko 85%. Ni ovde nema mirovanja: meso je između 2022. i 2024. poskupelo toliko da je sa 81,5% skočilo na 88,5% evropske cene.
Otkupne cene skočile na skoro 96%
Deo objašnjenja Fiskalni savet traži već na početku lanca, kod proizvođača. Otkupne cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji bile su u periodu 2015 do 2017. na 72% evropskog proseka. Zaokret je počeo 2021, a već u 2022. godini otkupne cene su skočile na skoro 96% proseka EU. U trogodišnjem periodu od 2022. do 2024. prosek je iznosio 87%.
Fiskalni savet povezuje taj skok sa globalnom krizom na tržištu mineralnih đubriva, semena i sredstava za zaštitu bilja iz 2021. i 2022, ali dodaje da je udar na srpske proizvođače bio jači nego na ostatak Evrope, pa se skok ne može objasniti samo spoljnim faktorima. Maloprodajne cene su u istom periodu, 2022 do 2024, dostigle skoro 95% evropskog proseka, što znači da razlika između otkupne i police cene sama po sebi ne objašnjava zašto je hrana u Srbiji ovoliko skupa.
„Ovako visok nivo cena hrane ukazuje na postojanje strukturnih anomalija u domaćem prehrambeno-poljoprivrednom lancu”, navode autori studije, dodajući da se pritisak na cene stvara i u preradi, distribuciji i trgovini, ne samo u primarnoj proizvodnji.
Ko je u regionu jeftiniji od Srbije
Tu se izvori razilaze u brojkama. Forbes, pozivajući se na studiju, piše da su Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska na oko 92% evropske cene hrane. AgroSmart, prenoseći istu studiju, navodi drugačije pojedinačne brojke: Rumunija oko 76%, Bugarska oko 89%. Nezavisno od toga koja se brojka uzme, obe se slažu u zaključku da je hrana u Srbiji skuplja nego u 11 zemalja centralne i istočne Evrope, i skuplja nego kod ekonomski slabije razvijenih suseda.
Tri razloga koje navodi Fiskalni savet
Autori studije nabrajaju tri okolnosti zbog kojih bi cene hrane u Srbiji, teorijski, trebalo da budu niže: zemlja je dostigla tek polovinu razvijenosti EU, tradicionalno je neto izvoznik poljoprivredno prehrambenih proizvoda, i država je subvencije za agrar podigla na nivo od oko 1% bruto domaćeg proizvoda, što je uporedivo sa evropskim standardom. Nijedan od ta tri faktora, kažu, ne objašnjava zašto je ishod suprotan.
Srpske novine su ranije pisale da Fiskalni savet agraru godišnje izdvaja 1,4 milijarde evra kroz subvencije. Nova analiza dodaje nastavak te priče: taj novac, po oceni Fiskalnog saveta, nije dovoljno usmeren, jer bi bolje targetirani podsticaji morali da se odraze na veću produktivnost i nižu, ne višu, cenu sirovina.
Šta traži Fiskalni savet
Preporuke idu u istom pravcu: višegodišnja i predvidiva agrarna politika umesto reaktivnih mera, tehnološka modernizacija proizvodnje, i uspostavljanje sistema koji bi, po uzoru na EU, transparentno pratio cene kroz ceo lanac, od nabavke inputa, preko otkupnih i izlaznih cena prehrambene industrije, do police u prodavnici. Autori dodaju i zaštitu konkurencije kao meru, jer koncentracija u pojedinim karikama lanca, kažu, stvara cenovne distorzije na štetu i poljoprivrednika i potrošača.
