Brent probio 100 dolara, gas u Evropi oko 77 evra
Nafta tipa Brent prvi put od jula prešla je granicu od 100 dolara po barelu, dok se evropski gas drži oko 77 evra po megavat-satu pred početak grejne sezone.
Fjučersi na naftu tipa Brent porasli su 9. septembra za 2,15 dolara, odnosno 2,2%, i dostigli 100,07 dolara po barelu. To je prvi put od jula da je ova referentna vrsta nafte prešla psihološku granicu od 100 dolara, a podatak prenosi Informer, pozivajući se na agenciju Rojters. Američka nafta WTI istog dana poskupela je za 1,70 dolara, odnosno 1,83%, na 94,73 dolara po barelu.
Izveštaji tokom dana nisu se u potpunosti poklapali. Telegraf Biznis je u 10.51 časova javio da je Brent tokom trgovanja prešao 100 dolara, uz WTI oko 94,5 dolara, bez preciznije druge decimale. Informer je u 12 časova naveo tačnije vrednosti, 100,07 prema 94,73 dolara. Tanjug je ranije istog jutra, u 9.19, dok je Brent još bio ispod te granice i kretao se iznad 99 dolara, objavio i cenu evropskog gasa: fjučersi na amsterdamskom tržištu TTF za isporuku u oktobru iznosili su tada 76,700 evra po megavat-satu, uz dnevni pad od 1,3%. Evropski berzanski indeksi bili su tog jutra uglavnom u padu.
Zašto cena raste
Od početka avgusta cena Brenta porasla je za četvrtinu. O prvom proboju, kada je nafta stigla do 99 dolara, srpske.rs je već pisao u tekstu “Nafta probila 99 dolara posle napada na Saudijsku Arabiju”. Uzrok je isti i danas: napadi jemenskih Huta na saudijsku energetsku infrastrukturu izazvali su požare na naftnim postrojenjima, a pretnje na Crvenom moru dodatno ugrožavaju rute kojima se roba do sada zaobilazno prevozila mimo Ormuskog moreuza.
Protok nafte kroz Ormuski moreuz pao je sa osam do devet miliona barela dnevno na manje od dva miliona barela dnevno. Prema oceni Međunarodne agencije za energiju, svetska ponuda nafte će ove godine biti manja za 4,3 miliona barela dnevno, odnosno oko 4%.
Bankarske prognoze idu u dva pravca. Bank of America upozorava da bi širi sukob mogao da odvede cenu nafte do 150 dolara po barelu. Goldman Sachs je, s druge strane, za kraj 2026. godine zadržao umereniju procenu od oko 90 dolara po barelu, uz napomenu da bi u ekstremnom scenariju tokom 2027. cena mogla da ode i do 120 dolara. Ekonomista banke Julius Baer, Norbert Ruker, ocenjuje da je premija za rizik ugrađena u sadašnju cenu nafte trenutno neuobičajeno visoka, što znači da bi smirivanje sukoba moglo brzo da povuče cenu nadole.
Međunarodna agencija za energiju upozorava i da su tržišta benzina i dizela veoma zategnuta, uz rastuće troškove prerade, naročito kod dizela. To je razlika u odnosu na ranije proboje cene nafte, kada je poskupljivao samo sirovi barel, a ne i sama prerada goriva.
Šta to znači za vozače u Srbiji
Poskupljenje sirove nafte ne prelazi automatski u istom procentu na cenu benzina i dizela na domaćim pumpama. Cena koju plaća vozač zavisi i od kursa dinara prema dolaru, marži distributera, poreza i akciza, kao i od toga koliko dugo se Brent zadrži iznad 100 dolara. Kratkotrajan skok tržište po pravilu apsorbuje kroz marže, dok bi višenedeljni period skupe nafte, uz jači dolar i skuplji dizel, predstavljao ozbiljniji pritisak na maloprodajne cene goriva, ne samo u Srbiji nego i u regionu, od Bosne i Hercegovine i Crne Gore do Hrvatske i Severne Makedonije.
Gasna strana priče za sada deluje mirnije. Cena od oko 77 evra po megavat-satu na TTF-u nije rekordna, a dnevni pad koji je zabeležio Tanjug pokazuje da tržište gasa, za razliku od tržišta nafte, još nije počelo da prati geopolitičku napetost istim tempom. Pred početak grejne sezone to je podatak koji će se pratiti nedeljama unapred, jer razlika između mirnog i uznemirenog tržišta gasa direktno utiče na račune za grejanje.
Sledeći orijentir biće to da li se Brent zadrži iznad 100 dolara duže od nekoliko dana. Dok se to ne razjasni, tržište se, prema oceni analitičara Julius Baera, nalazi između dva scenarija: brzog povratka ispod 90 dolara ako se sukob smiri, ili trajnog pomeranja praga naviše ako se napadi na tankere i energetsku infrastrukturu nastave.
