Černavoda ugašena od avgusta: cene struje preko 250 evra

Oba reaktora rumunske nuklearne elektrane Černavoda ne rade već više od mesec dana: prvi blok je isključen 28. jula, drugi 13. avgusta, i zajedno su iz sistema izbacili između 1,3 i 1,4 gigavata osnovne proizvodnje. Uzrok je uporno nizak vodostaj Dunava, koji ne nosi dovoljno vode za hlađenje reaktora. Rumunsko Ministarstvo energetike je datum nove procene stanja pomerilo na period posle 15. septembra.

Tehnički direktor kompanije Nuklearelektrika, Emil Makovei, kaže da trenutno stanje na reci i dalje ne dozvoljava bezbedan rad elektrane: “Uslovi na Dunavu i dalje nisu dovoljni za bezbedan rad elektrane.”

Izvori se razilaze oko toga koliko dugo će Černavoda ostati ugašena. Portal serbia-energy.eu je 9. septembra pisao da Rumunija najmanje narednih deset dana neće pokrenuti nijedan reaktor, čime se povratak u pogon pomera iza sredine meseca. Dva dana kasnije, 11. septembra, energetika.news je preneo da ponovno pokretanje realno stoji tek na kraju septembra, pošto ministarstvo novu procenu pravi tek posle 15. septembra. Razlika između ta dva izveštaja pokazuje koliko je situacija na terenu nestabilna: rok se za nedelju dana pomerio od “još deset dana” do “krajem meseca”.

Kada radi punim kapacitetom, Černavoda pokriva oko petine proizvodnje struje u Rumuniji. Njeno odsustvo se najviše oseti uveče, kada proizvodnja iz sunca padne, a mrežu drže ugalj, gas, hidroelektrane, obnovljivi izvori i uvoz. Uvoz u tim satima ostaje ispod 2 gigavata, uglavnom iz Mađarske i Bugarske, dok su večernje vršne cene struje u Rumuniji i susednim tržištima više puta prelazile 250 evra po megavat-satu. Isti regionalni sistem napaja i tržište na koje je vezana Srbija, pa se poskupljenje osnovnog kapaciteta u Rumuniji prelama i na susedne berze struje, ne samo na rumunske potrošače.

Rizik raste sa približavanjem zime. Letnja potrošnja u Rumuniji dostiže 7,5 do 8 gigavata, dok je zimski vrh, izmeren 19. januara 2026., iznosio 9.235 megavata. Ako Černavoda ostane van pogona i tokom zimskih meseci, veći deo te potrošnje pašće na uvoz i na gorivo za termoelektrane, čija cena zavisi od tržišta na koje Rumunija nema uticaj.

Da bi se protok vode ka rashladnom sistemu povećao, na starom rukavcu Dunava gradi se poprečna usmerivačka pregrada, izvodi se bagerovanje korita, a državna Hidroelektrika ispušta dodatnu vodu iz akumulacija na reci Olt. Rumunske vlasti su, uz te zahvate, već razmatrale i vanredne mere, uključujući privremenu podršku termoelektranama, dok se čeka da vodostaj poraste. Slična hidrološka ograničenja su u avgustu pogodila i mađarsku nuklearku Pakš i bugarski Kozloduj, s tim što je Kozloduj u međuvremenu vratio deo izgubljene proizvodnje, dok Černavoda ostaje najteži slučaj u regionu.

Neizvesnost oko roka za ponovno pokretanje se prenosi i na terminska tržišta struje: trgovci u cenu ugrađuju rizik da datum ostane pomeren, da hidrologija ostane loša i da raspoloživost fleksibilnih termoelektrana ne bude dovoljna za pokrivanje večernjih vrhova. To je posebno osetljivo jer je nuklearna proizvodnja po pravilu stabilan, jeftin izvor koji se ne kreće sa vremenskim prilikama, dok su hidroelektrane u istom periodu suše, pa se rizik dva izvora u praksi poklapa umesto da se međusobno pokriva. I delimičan ponovni start jednog od dva bloka bi, prema toj logici, značajno popravio poziciju Rumunije na tržištu, ali dok god nema dovoljno vode za bezbedan rad, sistem ostaje izložen.

Sledeća prekretnica je datum koji je ministarstvo samo najavilo: procena stanja posle 15. septembra, od koje zavisi da li će bar jedan od dva bloka proraditi pre kraja meseca ili će Rumunija zimu dočekati bez oba reaktora.