Saudijska nafta na 6,24 miliona barela, najmanje od 1990

Saudijska Arabija je sekretarijatu OPEK prijavila da je u avgustu proizvela 6,24 miliona barela nafte dnevno. To je, prema zvaničnom izveštaju objavljenom u petak, 11. septembra, najniži nivo proizvodnje koji je kraljevina prijavila od 1990. godine, dakle otkako je počeo Zalivski rat.

Pad je nagao. U julu je Saudijska Arabija proizvodila 8,1 milion barela dnevno, pa je avgustovski broj niži za oko 1,9 miliona barela dnevno. Kretanje poslednja tri meseca nije bilo pravolinijsko: u junu je proizvodnja iznosila 7,1 milion barela dnevno, u julu je snažno porasla, da bi u avgustu taj skok bio u potpunosti poništen. Do pada je došlo i pored najava kraljevine i ostatka grupe OPEK plus da će proizvodnju tokom meseca povećavati, ne smanjivati.

Zašto proizvodnja opada baš sada

Povod je rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji je energetske tokove poremetio na celom Bliskom istoku, a ne samo u zoni samog sukoba. Napad dronovima i zatvaranje naftovoda istok-zapad, koji su deo istog poremećaja, portal opisuje zasebno istog dana. Ovaj tekst se bavi posledicom koju taj rat ostavlja na saudijsku proizvodnju, kvote i tržište.

Pre rata je kraljevina proizvodila više od 10 miliona barela nafte dnevno. Razlika prema avgustovskom broju pokazuje razmere poremećaja: proizvodnja je u odnosu na predratni nivo gotovo prepolovljena.

Poseban podatak iz izveštaja OPEK je da je Saudijska Arabija u avgustu na tržište isporučila 7,1 milion barela dnevno, dakle znatno više nego što je tog meseca zaista proizvela. Razlika između isporuke i proizvodnje upućuje na trošenje sopstvenih zaliha, kraljevina je očigledno posegnula za rezervama da bi održala ugovorene isporuke kupcima dok proizvodnja zaostaje.

Uska grla u Crvenom moru i Hormuzu

Deo problema je logistički. Luka Janbu na Crvenom moru, koju Saudijska Arabija koristi kao zapadnu izvoznu alternativu Persijskom zalivu, u avgustu je zabeležila utovar nafte na najnižem nivou u poslednjih šest meseci. Kompanija Vorteksa procenjuje avgustovski utovar u Janbuu na 3,2 miliona barela dnevno, dok analitička kuća Kpler navodi znatno niži broj, svega 1,5 milion barela dnevno. Razlika između dve procene sama po sebi govori koliko je teško pratiti stvarne tokove nafte otkako brodovi počinju da gase transpondere.

Prolaz tankera kroz moreuz Hormuz, glavni izlaz zalivske nafte na svetsko tržište, takođe je opao. Jednog dana je kroz moreuz prošlo svega sedam tankera, dok je desetodnevni prosek iznosio 14.

Uzrok pada u Crvenom moru je pomorska blokada koju su Huti, jemenski pokret, proglasili 20. jula, opisavši je kao novi front u sukobu koji vode Iran i SAD. Huti su tada preuzeli odgovornost za napade na saudijske brodove, na izvozni terminal u Janbuu i na rafineriju u Džizanu. Zbog pretnji napadima, tankeri koji plove tim vodama gase uređaje za automatsku identifikaciju, takozvani AIS, kako bi smanjili izloženost napadima, što dodatno otežava merenje stvarnog obima izvoza.

Ko oseća posledice

Posledice se već vide na svetskom tržištu nafte. Sirova nafta tipa Brent je tokom nedelje premašila 100 dolara po barelu, a u jednom trenutku se popela i iznad 107 dolara. O tom skoku cena portal je ranije pisao u tekstu “Brent 106 dolara, gas u Amsterdamu do 82,59 evra”.

Za Saudijsku Arabiju, najvećeg proizvođača u grupi OPEK plus, pad proizvodnje znači i manji izvozni prihod u trenutku kada su cene više nego ranije u godini, dok kupci saudijske nafte, pre svega azijske rafinerije, moraju da traže zamenske isporuke ili da sami posežu za sopstvenim zalihama. Naredni zvanični podatak o saudijskoj proizvodnji stiže sa sledećim mesečnim izveštajem sekretarijata OPEK, a dotad ostaje otvoreno da li će kraljevina stabilizovati izvoz preko Crvenog mora ili će nastaviti da troši rezerve kako bi ispunila već preuzete ugovore.