SAD naredio odlazak osoblja iz Iraka zbog Irana
Stejt department naredio odlazak nevažnog osoblja iz misije u Iraku, Pentagon odobrio dobrovoljni odlazak porodica vojnika sa baza u Zalivu, dok Teheran preti da su sve američke baze na dometu.
- Stejt department je 11. juna naredio odlazak nevažnog vladinog osoblja iz misije u Iraku, a osoblju u Bagdadu zabranjeno korišćenje aerodroma.
- Pentagon odobrio dobrovoljni odlazak članova porodica vojnika i nevažnog osoblja iz Bahreina i Kuvajta.
- Iranski ministar odbrane Aziz Nasirzade zapretio da su sve američke baze u dometu.
- Brent skočio ka 95 dolara za barel zbog straha od poremećaja snabdevanja.
Vašington je u sredu, 11. juna, naredio odlazak nevažnog vladinog osoblja iz svoje diplomatske misije u Iraku, dok je Pentagon istovremeno odobrio dobrovoljni odlazak članova porodica vojnika i nevažnog osoblja sa baza u Bahreinu i Kuvajtu. Stejt department je osoblju koje ostaje u Bagdadu zabranio korišćenje aerodroma, što je mera koja se uvodi samo kada se procena bezbednosnog rizika naglo pogorša. Za Srbiju, koja gorivo i naftne derivate uvozi po cenama formiranim na svetskom tržištu, ovo nije udaljena vest: svaki novi skok cene barela u roku od nekoliko nedelja stigne do pumpi u Beogradu i Novom Sadu.
Potez američke administracije usledio je posle dve uzastopne noći američkih udara na iranske ciljeve i nakon što je Teheran objavio zatvaranje Moreuza Hormuz, uskog pomorskog grla kroz koje prolazi petina nafte kojom se trguje u svetu. Eskalacija se time prelila sa pojedinačnih incidenata na sistemsku pripremu za mogući širi sukob, a povlačenje osoblja jasan je signal da Vašington računa sa mogućnošću iranskog odgovora na američke baze u regionu.
Zašto SAD povlači osoblje baš sada?
Naredba o odlasku nevažnog osoblja je standardni, ali ozbiljan diplomatski instrument: država ga koristi kada proceni da bezbednost svojih predstavnika ne može više da garantuje na uobičajen način. Činjenica da je mera istovremeno obuhvatila i diplomate u Iraku i porodice vojnika u Zalivu pokazuje da Vašington ne gleda na pretnju kao na lokalni incident, već kao na rizik koji se proteže kroz čitav region oko Persijskog zaliva.
Neposredan povod je serija direktnih pretnji iz Teherana. Iranski ministar odbrane Aziz Nasirzade poslao je poruku koja ne ostavlja prostor za dvosmislenost:
Sve američke baze su u našem dometu i smelo ćemo ih gađati u zemljama domaćinima. (Aziz Nasirzade, ministar odbrane Irana)
Ova izjava menja računicu jer obuhvata i države domaćine američkih baza, od Iraka do zaliva, koje bi se time, mimo svoje volje, našle u liniji vatre. Upravo zbog toga su Bagdad, Manama i Kuvajt postali tačke u kojima se eskalacija najpre meri, a ne udaljeni front.
Šta ovo znači za naftu i Evropu
Tržište je reagovalo gotovo trenutno. Cena Brenta skočila je ka 95 dolara za barel, vođena strahom od poremećaja snabdevanja, a ne stvarnim prekidom isporuka. To je tipičan obrazac: pretnja Hormuzu i američkim bazama deluje na cenu pre nego što ijedan tanker bude zaustavljen, jer investitori unapred računaju rizik. Evropa, koja ulazi u letnju sezonu povećane potrošnje goriva, prima taj udar bez zaštite naftnih kartela, a Srbija kao uvoznik cenu dobija onakvu kakvu svetsko tržište odredi.
Diplomatski prostor se istovremeno sužava. Američki predsednik Donald Tramp priznao je da je sve manje siguran da će doći do sporazuma sa Iranom o ograničenju obogaćivanja uranijuma.
Mislio sam da hoće, ali sam sve manje siguran u to. (Donald Tramp)
Time je i poslednji jasan kanal za smirivanje doveden u pitanje. Evropske vlade pažljivo prate da li će iranske pretnje biti pretočene u stvarne poteze ili ostati sredstvo pritiska, dok cene goriva već osećaju teret neizvesnosti. Koliko ste spremni da platite litar goriva ako napetost oko Iraka i Hormuza potraje do kraja leta?
