Struja u Srbiji 44 evra ispod Mađarske posle skoka od 60%

Bazna cena struje na srpskoj berzi SEEPEX iznosila je 11. septembra 164,14 evra po megavat-satu, pad od 10,20 evra u odnosu na dan ranije. Srbija je tako bila jedino veće tržište u regionu koje je tog dana pojeftinilo, dok je mađarska berza HUPX porasla za 5,60 evra, na 208,98 evra po megavat-satu. Razlika između dva tržišta iznosila je 44,84 evra po megavat-satu, a prema Hrvatskoj više od 42 evra.

Region skuplji, Srbija jedini izuzetak

Ostatak jugoistočne Evrope kretao se u suprotnom smeru. Cena u Italiji iznosila je 216,25 evra po megavat-satu, u Austriji 209,03, u Rumuniji 208,46, u Hrvatskoj 206,74, u Sloveniji 206,58. Bugarska je zabeležila rast od 12,20 evra, na 200,66, Albanija je stigla do 197,58, a Nemačka do 195,23 evra po megavat-satu. Crna Gora je porasla za 30,70 evra, na 185,33, Grčka je iznosila 182,42, dok je Severna Makedonija imala najveći skok u regionu, 46,50 evra, na 179,88 evra po megavat-satu.

Razmak Srbije prema susedima nije slučajan izuzetak jednog dana. Dan ranije, 10. septembra, srpska bazna cena je sa 109,3 skočila na 174,39 evra po megavat-satu, rast od oko 60 odsto za samo 24 sata, a u pojedinom vršnom satu cena je dosegla 350 evra po megavat-satu. I tada je Srbija zadržala diskont prema Mađarskoj, tada od skoro 29 evra, da bi se on dan kasnije proširio na 44,84 evra kada je HUPX nastavio da raste, a SEEPEX pao.

Zašto je Srbija pojeftinila kad je region poskupeo

Ponuda i potražnja u regionu su se zategle: proizvodnja iz vetra pala je za 700 megavata, na 1.246 megavata, a iz sunca za 108 megavata, na 5.779 megavata. Potrošnja je istovremeno porasla za 184 megavata, na prosečnih 31.668 megavata. Neto uvoz regiona je uprkos tome smanjen za 180 megavata, na 1.370 megavata, jer je dotok iz Austrije i Slovačke pao za 292 megavata. Izvoz ka Italiji je i dalje rastao, na oko 635 megavata, 50 megavata više nego dan pre, jer je italijanska cena ostala najviša u regionu.

Berzanski izvori razmak Srbije prema okolnim tržištima pripisuju domaćim uslovima snabdevanja i ograničenjima prekograničnih prenosnih kapaciteta: jeftinije struje je u Srbiji bilo dovoljno da obori cenu na SEEPEX-u, ali ne i da se u dovoljnoj meri prenese preko granica.

Gas i emisione dozvole i dalje skuplji

Gorivo je dodatno gurnulo region naviše. Na austrijskom čvorištu CEGH cena gasa je porasla za 2,40 evra, na 83,17 evra po megavat-satu, a oktobarski ugovor je iznosio 83,50 evra. Za isti dan, mađarska berza gasa CEEGEX je, prema drugom izvoru, kotirana na 80,03 evra, a holandski indeks TTF na 82,79 evra po megavat-satu, dva odvojena benčmarka koja pokazuju istu tendenciju rasta. Emisiona jedinica u Evropskoj uniji vredela je 85,82 evra po toni, što dodatno podiže trošak proizvodnje u termoelektranama na gas i ugalj.

Terminska tržišta u Mađarskoj su se kretala mešovito. Oktobarski bazni proizvod porastao je 4,50 evra, na 198 evra po megavat-satu, a godišnji ugovor 4 evra, na 154,50. Kratkoročni ugovori su, naprotiv, jeftiniji: cena za 38. nedelju pala je 7,50 evra, na 183, a za 39. nedelju 6 evra, na 186,50 evra po megavat-satu, znak da tržište očekuje kratkoročno popuštanje uz i dalje visoke rizike za zimu.

U solarnim vršnim satima, između 9 i 15 časova, prosečna cena na HUPX-u iznosila je 184,17 evra po megavat-satu, a na makedonskoj berzi MEMO 121,40 evra, još jedna potvrda da isti dan proizvodi vrlo različite cene zavisno od tržišta i doba dana.

Portal Srpske novine je ranije pisao o rastu cena energenata, kada je barel Brenta stigao do 106 dolara, a gas u Amsterdamu do 82,59 evra po megavat-satu. Sadašnji podaci pokazuju da se taj pritisak sada direktno prelio i na dnevne berzanske cene struje u regionu, dok je Srbija, zahvaljujući domaćoj proizvodnji i ograničenom prekograničnom protoku, za sada ostala izolovana od najvećeg dela poskupljenja.