EPS još nije tražio poskupljenje struje, rok 1. oktobar
EPS do sredine septembra nije podneo zahtev AERS-u za novu cenu struje, iako rok iz dogovora sa MMF-om je 1. oktobar 2026. Ekonomisti se ne slažu da li će poskupljenje sačekati izbore.
Rok od 1. oktobra 2026. za novo poskupljenje struje ostaje upisan u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali Elektroprivreda Srbije do 13. septembra nije podnela zahtev Agenciji za energetiku Republike Srbije (AERS) za promenu cene. Zahtev, prema pravilima AERS-a, mora stići najmanje 30 dana pre primene nove tarife, što znači da rok za njegovo podnošenje praktično već ističe ako se cena stvarno menja tačno 1. oktobra.
Obavezu je Srbija preuzela u Programskoj izjavi koju su 20. juna 2025. potpisali premijer Đuro Macut, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali. Međunarodni monetarni fond je dokument objavio 11. jula 2025. godine, u okviru aranžmana nazvanog Instrument za koordinaciju politika. Taj aranžman traje 36 meseci i, za razliku od klasičnih zaduženja, Srbiji ne donosi novac iz MMF-a, nego predstavlja ocenu, u samom dokumentu nazvanu sertifikacijom ekonomske politike zemlje.
Isti dokument je jednom već primenjen: od 1. oktobra 2025. cena struje za domaćinstva porasla je za najmanje sedam odsto, a kao razlog su tada navedeni bolje finansije Elektrodistribucije Srbije i potreba za ulaganjima u energetsku infrastrukturu. Za krug koji dospeva ovog 1. oktobra, formula je drugačija: poskupljenje ne sme biti manje od inflacije uvećane za jedan procentni poen.
Tu računica ostaje otvorena. Po ranijoj projekciji inflacije od 3,7 odsto, minimalno poskupljenje bi iznosilo oko 4,7 odsto. MMF sada za 2026. očekuje prosečnu inflaciju od oko 3,5 odsto, što bi minimum spustilo na oko 4,5 odsto. Koji će broj na kraju biti zvaničan, još nije poznato, pošto zahtev prema AERS-u nije ni podnet.
Zašto zahtev kasni
Energetičar Željko Marković kaže za Insajder, u tekstu koji je 13. septembra preneo Radio 021, da EPS AERS-u još nije uputio nikakav podnesak.
“Nisu predali nikakav zahtev. Zahtev mora da se podnese najmanje 30 dana ranije”
Marković dodaje da rok za korekciju cene i predizborna atmosfera ne idu zajedno.
“Kad su izbori u najavi, nije popularno povećavati cenu. Mislim da EPS neće uputiti zahtev, bar u ovom trenutku”
Na politički kalendar upozorava i Goran Radosavljević, profesor javnih finansija i energetske ekonomije na FEFA fakultetu. On isključuje mogućnost da poskupljenje stigne pre glasanja.
“Ne verujem da će doći do povećanja cene struje pred glasanje. To prosto nema šanse da se desi”
Radosavljević dogovor sa MMF-om ne čita kao obavezu koja se automatski i doslovno sprovodi.
“Vi njima kažete šta ćete da uradite, a oni to prihvate. Formalno, na kraju dana, to jesu neki pregovori. Dakle, to što ste obećali, ne morate da ispunite”
Kao primer navodi profesionalizaciju javnih preduzeća, obavezu koja se, po njegovim rečima, u aranžmanima sa MMF-om ponavlja godinama, a nije sprovedena. Poslednji sastanak Srbije sa MMF-om je, dodaje, prošao dobro, a performanse zemlje institucija ocenjuje kao dobre, pa pomeranje poskupljenja za period posle izbora, po njegovoj proceni, ne bi ugrozilo aranžman.
Da li do poskupljenja ipak dolazi
I pored toga, Radosavljević ne isključuje korekciju cene, samo je pomera u vremenu.
“Da li će ga biti? Pretpostavljam da hoće, jer prosto, zbog situacije u kojoj se EPS i dalje nalazi, i dalje uvozimo ugalj, investicije su nikakve, biće verovatno potrebno da se poveća cena struje”
Razlog leži i u proizvodnji. Hidroelektrane čine oko 31 odsto prosečne godišnje proizvodnje EPS-a, a sam ogranak Đerdap učestvuje sa oko 21 odsto. Zbog suše i niskih dotoka Dunava, proizvodnja hidroelektrana na toj reci mogla bi ove godine biti među najslabijim u istoriji kompanije, što dodatno opterećuje bilans EPS-a u godini kada uvoz uglja i dalje nadomešta domaću proizvodnju.
Nedovoljna ulaganja su tačka na kojoj se Radosavljević i Marković slažu, iako drugačije čitaju politički trenutak. Marković predizbornu neizvesnost vidi kao razlog da zahtev AERS-u kasni, dok Radosavljević u istoj neizvesnosti vidi razlog zašto će poskupljenje, kad god stiglo, teško izostati.
O struji u Srbiji smo ranije pisali kada je cena, posle skoka od 60 odsto, ostala 44 evra ispod cene u Mađarskoj. Ovog puta pitanje nije koliko struja košta danas, nego da li će EPS uopšte stići da ispuni rok koji je Srbija sama sebi zadala pred MMF-om.
