Uvoz struje u Srbiji vredi oko 3 miliona evra dnevno
Energetičar Željko Marković procenjuje da uvoz struje po tržišnim cenama košta 90 do 100 miliona evra mesečno, a EPS noću pumpa vodu u Bajinoj Bašti.
Uvoz struje u Srbiji po tržišnim cenama vredi oko tri miliona evra dnevno, odnosno 90 do 100 miliona evra mesečno, procenjuje energetičar i konsultant Željko Marković u razgovoru za Novu ekonomiju. Procena je objavljena 23. oktobra, na početku grejne sezone, a prema Markovićevim rečima uvoz pokriva oko 40 odsto potrošnje.
Šta stoji iza brojke od tri miliona evra dnevno?
Marković naglašava da je reč o vrednosti po tržišnim cenama, a ne o stvarnom računu Elektroprivrede Srbije. Deo struje, kako kaže, verovatno je kupljen po ranije ugovorenim cenama i količinama:
Cene struje su ponovo visoke i idu do 350 evra u skupljim terminima, dok EPS, siguran sam, gleda da kupuje po jeftinijoj tarifi od 150 evra koliko je sada, pa da ih noću u reverzibilnoj elektrani u Bajnoj Bašti „pumpa“ (uz manje gubitke) da bi koristili struju dalje. Iako verovatno EPS ne kupuje svu struju na otvorenom tržištu, već i po ranije ugovorenim cenama i količinama, po tržišnim cenama naš uvoz struje vredi oko tri miliona evra dnevno ili 90 do 100 miliona evra mesečno
Procenu o udelu uvoza treba čitati kao Markovićevu ocenu sadašnjeg stanja, ne kao godišnji prosek. Razlika između skupljih termina po 350 evra i jeftinije tarife od oko 150 evra po megavat-satu pokazuje zašto vreme kupovine toliko znači.
Koliko dugo Srbija uvozi struju?
Posle kratkog uzleta izvoza 2023. godine, kada je hidrološka godina bila dobra, Srbija struju sve više uvozi. Podaci portala Energyflux, koji vode Elektromreže Srbije, pokazuju da EPS u ovoj godini uvozi gotovo neprekidno, a malo izvoza je bilo samo u februaru i martu.
Marković uzroke vidi u manjku domaće proizvodnje. Hidroelektrane ne daju dovoljno zbog dugotrajne suše, praznih akumulacija i niskog vodostaja Dunava, a termoelektrane na ugalj ne mogu same da pokriju potrošnju. Investicije u obnovljive izvore i nove hidroelektrane nisu dovršene.
Ugalj je poseban slučaj. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija i dalje uvozi ugalj, ali sporije nego prošle godine. Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, za Novu ekonomiju objašnjava da transport ide teško:
Ugalj se uvozi, ali je njegov transport otežan jer je vodostaj Dunava izuzetno nizak, pa barže ne mogu da se natovare u punom kapacitetu. Ipak, na deponijama ima postojanih zaloga uglja.
Zašto EPS noću pumpa vodu u Bajinoj Bašti?
Putniković opisuje princip: EPS kupuje struju kad joj cena na tržištu padne i njome pumpa vodu u akumulaciju reverzibilne hidroelektrane, da bi energiju imao po povoljnijoj ceni u satima veće potrošnje. Marković navodi da se tako dopunjavaju akumulacije i balansira sistem u periodima niže potrošnje. Njegova tvrdnja da EPS kupuje jeftiniju struju upravo za pumpanje je pretpostavka, ne podatak koji je kompanija potvrdila.
Šta se očekuje od zime?
Putniković je u Jutarnjem programu RTS-a 23. oktobra govorila o gasu: Srbija ima ugovor o ruskom gasu do kraja godine po povoljnijoj ceni, a skladišta su puna.
Pa, mi imamo i povoljnu cenu gasa, dobijamo ga gasovodom i imamo puna skladišta, što je jako bitno
Kao alternativne pravce snabdevanja navela je Azerbejdžan i gasovod ka Severnoj Makedoniji, čija je gradnja počela. Za Novu ekonomiju je rekla da ne očekuje redukcije struje:
Ne očekujem redukcije struje kakve su postojale tokom 1990-ih godina za vreme ekonomskih sankcija, a kako su pojedini objavljivali u javnosti.
Time je isključila samo redukcije poput onih iz devedesetih, a ne svaki oblik ograničenja.
Gde je u svemu reverzibilna hidroelektrana Bistrica?
Putniković ističe važnost novih kapaciteta, poput RHE Bistrica. Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je 22. oktobra da je ministarka u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović razgovarala o tom projektu sa Tanakom Kotarom, generalnim direktorom Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) za Bliski istok i Evropu. Ministarka je poručila:
RHE Bistrica je najvažniji projekat u srpskom energetskom sektoru
Prema saopštenju, tehnički timovi obišli su teren šest puta, a studija procene uticaja na životnu sredinu i društvo trebalo bi da bude dostavljena JICA-i u decembru. EPS je započeo eksproprijaciju zemljišta, a potpisivanje ugovora o zajmu planirano je za sredinu 2027, tokom izložbe EXPO 2027. Rezultati laboratorijskih ispitivanja tla, važnih za rešenje brane, očekuju se za nekoliko nedelja.
Projekat je formalno pokrenut 2007. godine, a završetak je planiran za 2032.
