Inflacija u junu pala na 2,7 odsto, hrana pojeftinila
Republički zavod za statistiku beleži međugodišnju inflaciju od 2,7 odsto u junu, najnižu u nizu meseci, uz mesečni pad cena hrane i bezalkoholnih pića od 0,6 odsto.
- Međugodišnja inflacija u junu iznosi 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
- Cene hrane i bezalkoholnih pića pale su 0,6 odsto na mesečnom nivou, dok su rekreacija i kultura poskupele oko 5 odsto.
- U odnosu na maj, kada je inflacija iznosila 3,5 odsto, tempo rasta cena osetno je usporen.
- Prosečna neto zarada dostiže oko 1.038 evra, uz realni rast od 11,5 odsto međugodišnje.
Međugodišnja inflacija u junu iznosi 2,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku, čime je stopa spuštena na najniži nivo u nizu prethodnih meseci. Na mesečnom nivou cene su porasle 0,2 odsto, a u poređenju sa decembrom 2025. potrošačke cene više su 2,6 odsto.
Podatak je značajan zbog putanje: u maju je međugodišnja stopa iznosila 3,5 odsto, pa junsko očitavanje potvrđuje usporavanje koje je Narodna banka Srbije tokom proleća najavljivala kao osnovni scenario. Reč je o povratku unutar ciljanog koridora, a ne o jednokratnom skoku koji bi tražio zaokret u monetarnoj politici.
Struktura junske korpe pokazuje gde je pritisak popustio, a gde je ostao. Grupa hrana i bezalkoholna pića, koja u indeksu potrošačkih cena nosi najveći ponder, pojeftinila je 0,6 odsto u odnosu na maj. Unutar te grupe najizraženiji pad zabeležen je kod voća i orašastih plodova, čije su cene na međugodišnjem nivou niže 9,3 odsto. Sezonska ponuda i baza iz prošle godine tu igraju glavnu ulogu.
Zašto je hrana pojeftinila baš sada?
Odgovor je kombinacija sezone i statističke osnove. Junska žetva i ulazak domaćeg voća i povrća u ponudu redovno obaraju cene svežih proizvoda, a ovog puta efekat je pojačan visokom bazom iz istog meseca prošle godine, kada su cene bile znatno više. Kada se tekuće cene porede sa tako visokom prošlogodišnjom tačkom, međugodišnja stopa mehanički pada.
To ne znači da je poskupljenja nestalo. Najveći rast u junu zabeležen je u grupi rekreacija i kultura, oko 5 odsto, što je delom sezonski efekat letnjih usluga, putovanja i ulaznica. Cene usluga generalno su lepljivije od cena robe: jednom podignute, teže se vraćaju naniže, pa ova stavka ostaje faktor koji drži ukupnu inflaciju iznad nule i posle pada cena hrane.
Za kućni budžet ključan je odnos cena i zarada. Prosečna neto zarada dostiže oko 1.038 evra, uz realni rast od 11,5 odsto na međugodišnjem nivou, što znači da plate rastu brže od cena. Realni rast zarade uz stopu inflacije od 2,7 odsto ostavlja prostor za jačanje kupovne moći, pod uslovom da se usporavanje cena hrane ne pokaže kao privremeno.
Šta dalje sa cenama do kraja godine?
Rizici i dalje postoje na strani energenata i usluga. Uredba o ograničenju trgovačkih marži, koja je tokom prethodnih meseci pritiskala cene hrane naniže, više nije na snazi u istom obimu, pa se deo pritiska seli na tržišno formiranje cena. Ako rast cena usluga nastavi da nadoknađuje pad cena robe, ukupna stopa mogla bi da se stabilizuje oko trenutnog nivoa umesto da nastavi da pada.
Junsko očitavanje od 2,7 odsto ipak daje jasan signal: cenovni pritisci koji su obeležili prethodne mesece postepeno slabe, a domaći potrošač po prvi put ove godine oseća da mu korpa osnovnih namirnica ne raste iz nedelje u nedelju. Pitanje ostaje da li ćete taj predah osetiti i u sopstvenoj kasi na kraju meseca?
