Anketa M2S: 66% štedi, 46% štediša drži devize kod kuće

Štednja u Srbiji je široko rasprostranjena, investiranje tek počinje: prema nacionalno reprezentativnom istraživanju agencije M2S Research, čiji su rezultati objavljeni 15. oktobra, 66% punoletnih građana štedi redovno ili povremeno, a samo 16% trenutno investira. Još 14% onih koji danas ne ulažu navodi da namerava da počne u narednih 12 meseci. U objavljenim materijalima nije naveden naručilac istraživanja, a rezultate je komentarisao Georgi Hristov, finansijski analitičar iz kompanije „Tavex zlato&srebro”.

Na četiri osobe koje štede dolazi otprilike jedna koja investira. Tržište ulaganja je mlado: 56% sadašnjih investitora počelo je da ulaže u poslednjih pet godina.

Šta građani rade sa ušteđenim novcem?

Najčešći oblik štednje zabeležen u istraživanju nije bankovni račun. 46% štediša drži gotovinu u stranoj valuti kod kuće. Osnova je ovde važna: reč je o udelu među štedišama, a ne među svim punoletnim građanima, kod kojih se računa onih 66%.

Bankarske proizvode češće koriste građani sa višim prihodima i višim nivoom obrazovanja, dok je gotovina najzastupljenija u finansijski ranjivijim grupama. Hristov je rezultat protumačio kao potrebu za kontrolom i dostupnošću sredstava.

Koliko i zašto se štedi

Među štedišama 47% odvaja novac redovno, a 40% povremeno, kada posle mesečnih troškova nešto ostane. Njih 41% štedi do 10% mesečnih prihoda. Tri od četiri štediše (75%) novac odvajaju prvenstveno za nepredviđene situacije, a mlađi češće štede za putovanja, veće kupovine ili sopstvenu nekretninu.

Tri od četiri štediše imaju i neko žaljenje zbog dosadašnjeg ponašanja, a najčešći odgovor je da je trebalo ranije da počnu. Kod investitora približno 80% navodi neku vrstu žaljenja, a oko polovine kaže da je trebalo ranije da počne da ulaže.

Hristov je ovako opisao glavni nalaz:

„Jedan od najupečatljivijih zaključaka istraživanja jeste da ljudi uglavnom ne štede da bi se obogatili, već da bi imali zaštitu kada se dogodi nešto nepredviđeno. To je veoma važna polazna tačka kada govorimo o finansijskoj edukaciji i postepenom prelasku sa prostog odvajanja novca na dugoročno finansijsko planiranje.”

O načinu štednje rekao je i ovo:

„Sledeći korak u razvoju finansijske kulture nije samo da više ljudi počne da štedi ili investira. Važno je da finansijsko ponašanje postane redovno, plansko i održivo. Čak i relativno mali iznosi, ukoliko se odvajaju kontinuirano, mogu biti značajniji od povremenih većih uplata.”

Kako inflacija utiče na rezervu?

Gotovo polovina ispitanika zabrinuta je zbog uticaja inflacije na kupovnu moć i vrednost ušteđevine i investicija. Kao zaštitu od nje građani najčešće vide nekretnine (45%), stranu valutu (37%) i investiciono zlato (29%). Finansijski ranjivija domaćinstva, navodi se u istraživanju, češće smanjuju iznose koje odvajaju, troše postojeću ušteđevinu na tekuće potrebe i odlažu manje važne izdatke.

Otpornost na gubitak prihoda je neujednačena. Oko polovine štediša i investitora ima rezervu za period od tri do dvanaest meseci bez novih primanja, dok oko 45% ispitanika mlađih od 30 godina ima rezervu za najviše dva meseca.

Prema riziku su ispitanici oprezni: 56% štediša i investitora bira sigurniju opciju sa manjim prinosom, a 18% je spremno na veći rizik radi većeg prinosa.

Zašto je kod zlata presudno poverenje?

Među štedišama i investitorima 49% navodi da bi verovatno ili sigurno razmotrilo ulaganje u investiciono zlato u narednih 12 meseci. Od postojećih kupaca investicionog zlata, 71% kupovalo je od privatnih lica, a 23% od kompanija-distributera. Hristov to vezuje za pitanja porekla, čistoće, cene i otkupa:

„Kod investicionog zlata poverenje je od posebnog značaja. Kupac mora da zna šta kupuje, koja je čistoća proizvoda, odakle proizvod dolazi, po kojoj ceni može da ga proda i kome može da se obrati kada želi da izađe iz investicije. Razvoj tržišta zato mora da prati veća transparentnost i edukacija kupaca.”

Šta građani znaju o novcu i odakle se informišu

Osnovne pojmove poput diverzifikacije i složene kamate razume oko 30% ispitanika, a 52% građana iz relevantne ciljne grupe želi da unapredi znanje o upravljanju novcem. Kao izvore informacija o novcu, štednji i investiranju navode:

• internet pretraživače, oko 35%
• prijatelje, porodicu i kolege, oko 31%
• zaposlene u bankama, oko 25%
• sajtove i platforme banaka, oko 20%
• društvene mreže, oko 19%

Hristov je interesovanje za učenje nazvao jednim od najpozitivnijih signala ankete:

„Želja za dodatnim znanjem jedan je od najpozitivnijih signala istraživanja. Ljudi žele bolje da razumeju kako njihov novac funkcioniše.”