Srbija zadužena 5,2 milijarde evra za rafale i puteve

Predlog Zakona o završnom računu budžeta za 2025, koji je stigao u Skupštinu, prvi put razlaže prošlogodišnje zaduživanje države do poslednjeg pojedinačnog kredita: ukupno 5,2 milijarde evra, od čega je najveći ugovor, 1,92 milijarde evra, otišao na kupovinu francuskih aviona rafal.

Reč je o zbiru inostranih i domaćih zajmova potvrđenih sa ukupno 22 zakona: 18 za spoljni dug i četiri za pozajmice kod banaka koje posluju u Srbiji. Najveći deo, 4,65 milijardi evra, uzet je u inostranstvu. Dodatnih 70 milijardi dinara, oko 600 miliona evra po prosečnom kursu iz 2025, pozajmljeno je kod četiri domaće banke. Kada se ovome dodaju garancije koje je država dala javnim preduzećima, nova obaveza raste za još oko 495 do 500 miliona evra.

Za šta je novac otišao

Ugovor za avione rafal potpisan je u maju 2025. sa konzorcijumom francuskih banaka i sam čini više od trećine celokupnog spoljnog zaduženja te godine. Druga po veličini je pozajmica od Evropske unije, 1,13 milijarde evra za projekat reformi i rasta Zapadnog Balkana, ugovorena krajem 2024. a ratifikovana tokom prošle godine.

Sledi Evropska investiciona banka sa 357 miliona evra za kliničke centre, prugu od Niša do Dimitrovgrada i zeleno finansiranje, dok je Međunarodna banka za obnovu i razvoj odobrila 272 miliona evra za reformu poreske uprave i obrazovanje. Za Moravski koridor uzeto je 260 miliona evra od konzorcijuma banaka koji predvodi američki JPMorgan. Na spisku kreditora su i Evropska banka za obnovu i razvoj, nemački KfW i Francuska agencija za razvoj, uglavnom za reforme sektora, ne za pojedinačne investicije.

Na domaćem tržištu novac je otišao gotovo isključivo u puteve. Banka Intesa je pozajmila 12 milijardi dinara, a UniCredit osam milijardi dinara, oba kredita za deonicu Ruma, Šabac, Loznica. OTP banka je dala 15 milijardi dinara za deo Dunavskog auto puta od Požarevca do Golupca, dok je NLB Komercijalna banka odobrila najveći pojedinačni domaći kredit, 35 milijardi dinara, za auto put od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada. Svi ovi krediti su dinarski, sa valutnom klauzulom.

Ko su najveći poverioci Srbije?

Podaci o javnom dugu pokazuju i promenu strukture poverilaca. Dug prema poslovnim bankama porastao je za pet godina sa 700 miliona evra na 5,3 milijarde evra, koliko je iznosio sredinom 2026. U junu 2022. poslovne banke su na listi poverilaca Srbije bile na desetom mestu, iza kupaca dinarskih i evroobveznica, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i stranih vlada. Sredinom ove godine banke su na trećem mestu, odmah iza kupaca evroobveznica i dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti.

Garancije koje je država dala javnim preduzećima najviše su otišle Elektroprivredi Srbije i Srbijagasu. EPS je od Evropske banke za obnovu i razvoj uzeo 67 miliona evra za revitalizaciju Vlasinskih hidroelektrana i 30 miliona evra od nemačke razvojne banke KfW za vetropark Kostolac, oba kredita uz državnu garanciju. Elektromreže Srbije zadužile su se kod Francuske agencije za razvoj za 12 miliona evra, a Srbija voz kod Evropskog društva za finansiranje železničkih voznih sredstava za 90 miliona evra i kod Evropske banke za obnovu i razvoj za dodatnih 42 miliona evra.

Srbijagas se, uz državnu garanciju, zaduživao gotovo isključivo kod domaćih banaka: Poštanske štedionice, Banke Intesa i OTP banke, za gasovode Beograd, Valjevo, Loznica i Leskovac, Vranje, kao i za projekat Horgoš i rehabilitaciju gasovodnih sistema. Ukupno je stranim kreditorima garantovano 241 milion evra, a domaćim bankama 253 miliona evra, uglavnom za Srbijagas i EPS.

Vlada u završnom računu navodi da je ukupan javni dug Srbije na kraju 2025. iznosio 39,6 milijardi evra. Uz novo direktno zaduženje, u dokumentu se pojavljuje i nova obaveza po osnovu restitucije: 26. septembra 2025. Vlada je odlučila da emituje obveznice u evrima, ukupno 48,6 miliona evra, sa ročnošću pet, deset i 12 godina, radi obeštećenja oduzete imovine po pravosnažnim rešenjima donetim između jula 2024. i juna 2025.

Fiskalni savet je krajem jula upozorio da deficit budžeta u tekućoj godini raste na 3,5 odsto BDP-a. Podaci iz završnog računa za 2025. sada pokazuju i kroz koje je konkretne kredite prošlogodišnje zaduživanje sprovedeno, od aviona rafal do auto puteva i garancija energetskim preduzećima.