Svoj na svome: naknadna prijava objekta do 24. oktobra

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Aleksandra Sofronijević izjavila je danas za Tanjug da je po zakonu „Svoj na svome” do sada podneto oko 2,7 miliona prijava, a da naknadni rok za prijavu nelegalnih objekata ističe u subotu, 24. oktobra 2026.

Od tog broja, 2.527.000 prijava stiglo je u zakonskom roku, a nešto manje od 200.000 naknadno. Izdato je 1,2 miliona potvrda.

Do kada i gde se može podneti naknadna prijava?

Elektronske prijave preko aplikacije „Svoj na svome” primaju se do ponoći 24. oktobra. Pošte rade po svom redovnom radnom vremenu, a opštinama i gradovima preporučeno je da u subotu otvore posebna mesta za prijem. Svaka lokalna samouprava sama određuje sate, pa radno vreme nije isto u svim mestima.

Redovni rok trajao je od 8. decembra 2025. do ponoći 8. februara 2026. Prijave su se tada primale u 547 pošta i na još 150 mesta, a podnosilac je mogao da se prijavi onlajn na platformi Agencije za prostorno planiranje i urbanizam: JMBG-om i ličnom kartom, nalogom na portalu eUprava, ili preko uslužnog centra lokalne samouprave.

Ko ima pravo na naknadnu prijavu?

Naknadni rok važi samo za građane koji iz objektivnih razloga nisu stigli da se prijave u redovnom roku, a uz prijavu moraju da dostave dokaz o sprečenosti. Ministarka je kao primere navela bolest i administrativnu prepreku:

„To može biti bolest podnosioca, člana porodice ili neka administrativna prepreka.”

Dokaz nije formalnost, jer će, kako je rekla, svaku prijavu ocenjivati posebno:

„Veoma je važno dostaviti dokaz, jer će svaka naknadno podneta prijava biti pojedinačno procenjena od strane Agencije za prostorno planiranje”

Sofronijević je građane pozvala da ne čekaju poslednji dan.

Koliko prijava ministarstvo očekuje do subote?

Na pitanje koliko se dodatnih prijava očekuje do isteka roka, ministarka je odgovorila da za sada nema procenu. Tačan broj biće poznat tek kada Agencija za prostorno planiranje primi sve prijave. Očekivanja ipak ima:

„Mislim da broj nije veliki, ali prosto zakon je dao mogućnost da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu svi građani koji iz objektivnih razloga to nisu mogli da učine dobiju priliku da ostvare svoje pravo”

Rezultate zakona ocenila je ovako:

„Neki su govorili da zakon ‘Svoj na svome’ neće uspeti, a mi danas, umesto obećanja, imamo vrlo konkretne rezultate, a to je preko 2,5 miliona podnetih prijava, 1,2 miliona izdatih potvrda i na stotine hiljada već upisanih objekata, odnosno naših građana kao vlasnika, odnosno onih koji su dobili dokaz da su svoji na svome”

Cifra od preko 2,5 miliona u tom citatu odnosi se na prijave u redovnom roku. Zbir sa naknadnim prijavama daje oko 2,7 miliona, koliko je ministarka navela na početku izjave.

Koliko košta upis i ko ne plaća?

Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra, zavisno od površine objekta i lokacije na kojoj se nalazi. Plaćanja su oslobođeni:

• primaoci socijalne pomoći
• osobe sa invaliditetom
• borci
• samohrani roditelji
• porodice sa troje i više dece

Objekat upisan u katastar nepokretnosti vlasnik može da proda, nasledi i stavi pod hipoteku, a može i legalno da ga priključi na komunalnu i drugu infrastrukturu. Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ima i drugu stranu: objekti koji se grade bez građevinske dozvole, odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, posle stupanja zakona na snagu upisuju se kao svojina države.