Svetska banka podigla prognozu rasta Srbije na 3,1% za 2026

Svetska banka procenjuje da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2026. porasti 3,1%, a u 2027. 3,7%, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan koji je objavljen 27. oktobra. U prolećnoj projekciji banka je za ovu godinu računala sa rastom od 2,7%, što znači da je prognoza podignuta za 0,4 procentna poena.

Šta je pokrenulo rast u 2026?

Banka rast objašnjava ponovnim pokretanjem proizvodnje u jedinoj rafineriji nafte, većom proizvodnjom Stelantisa (Fijat) u Kragujevcu, snažnim izvozom i oporavkom sektora usluga. Na strani rashoda, u prvoj polovini godine rast je prvenstveno vodila veća potrošnja, uz usporavanje inflacije i snažnu ekspanziju kreditiranja domaćinstava.

Usluge su bile glavni pokretač na proizvodnoj strani, građevinarstvo je pokazalo rane znake oporavka, dok je industrijska proizvodnja dala minimalan doprinos ukupnom rastu. Izvozu je pogodovao oporavak automobilske industrije.

Ključni pokazatelji iz izveštaja:

• rast BDP-a Srbije: 3,1% u 2026. i 3,7% u 2027, a na srednji rok oko 3 do 4% godišnje, uglavnom zahvaljujući potrošnji, u manjoj meri investicijama
• fiskalni deficit u 2026: 3,5% BDP-a, zbog većih izdataka za plate, penzije i kapitalne investicije; javni dug u celini i dalje opada
• stopa nezaposlenosti: 7,2%, a među mladima 22%

Zašto pad nezaposlenosti nije jednak rastu zaposlenosti?

Banka upozorava da pad nezaposlenosti na 7,2% delom odražava prelazak ljudi iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne značajniji rast zaposlenosti. Visoka nezaposlenost mladih, prema ocenama iz izveštaja, pokazuje da postoji nesklad između veština građana i onoga što traži tržište rada, kao i da su prilike za zapošljavanje ograničene.

Kao negativne rizike izveštaj navodi probleme u portfoliju velikih državnih preduzeća, ograničen napredak strukturnih reformi i neizvesnost, globalnu i domaću.

Ajša Vilijams, direktorka kancelarije Grupe Svetske banke u Srbiji, poručila je:

„Ovogodišnji oporavak rasta u Srbiji i solidni makroekonomski rezultati daju razloga za optimizam. U našim istraživanjima često se naglašava potreba za više strukturnih reformi u Srbiji kako bi se podržalo kretanje ka potpuno tržišnoj privredi, usklađenoj sa EU. Pored toga, Srbija bi trebalo da nastoji da izgradi inovativnu i inkluzivnu ekonomiju koja nudi kvalitetna i produktivna radna mesta svojim građanima i omogući uspešno poslovanje privatnog sektora. Takva ekonomija, uz kvalitetnije institucije i unapređeno poslovno okruženje, privukla bi više privatnog kapitala potrebnog za budući rast.”

Kako stoji region Zapadnog Balkana?

Za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo banka projektuje prosečan rast od 3,1% u 2026, naspram 2,6% u 2025. U 2027. i 2028. očekuje se 3,4% godišnje.

Šaoćing Ju, direktorka sektora Svetske banke za Zapadni Balkan, ocenila je da je region ponovo pokazao otpornost, ali da to nije dovoljno:

„Pa ipak, otpornost sama po sebi nije dovoljna da ovom regionu pomogne da ostvari konvergenciju sa prosečnim dohotkom Evropske unije ili otvori kvalitetna radna mesta koja su potrebna građanima. Radna mesta stvaraju dinamični privatni sektori, a sledeća faza rasta zahteva efikasne, predvidljive propise i uklanjanje trgovinskih barijera, i to ne samo na granicama već i iza njih.”

Izveštaj ovu tezu potkrepljuje brojkama. Trgovina robom i uslugama dostigla je 107% regionalnog BDP-a u 2025, naspram proseka EU od 90%, a izvoz usluga se između 2010. i 2025. učetvorostručio. Prosečna carinska stopa na uvoz robe iznosi oko 6%, ali necarinske mere dodaju još približno 10%, a u pojedinim agrarnim sektorima preko 20%. Ograničenja prekograničnog pružanja usluga koštaju 29%.

Prema simulacijama iz izveštaja, uklanjanje samo polovine postojećih prepreka uvozu moglo bi da poveća BDP regiona do 12,5% na srednji rok. Banka navodi i da tek oko trećine novih izvoznih poduhvata firmi sa Zapadnog Balkana preživi prvu godinu, a da peti rođendan doživi samo od jedan do četiri odsto njih.