Rafinerija Pančevo i Železara Smederevo koče industriju
MAT: privreda je u prvih sedam meseci 2026. porasla 3,5 odsto, ali je industrija u julu pala 2,3 odsto, pod teretom problema u Pančevu i novih kvota EU za Železaru Smederevo.
Realni bruto domaći proizvod Srbije je u prvih sedam meseci 2026. godine porastao 3,5 odsto međugodišnje, pokazuje septembarski broj publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji su domaći mediji preneli 7. i 8. septembra. Iza tog broja stoji podatak koji dosadašnji izveštaji o zaradama i cenama nisu pokrili: industrijska proizvodnja je u julu pala, i pad ima ime i adresu, Rafineriju nafte Pančevo i Železaru Smederevo.
Kumulativno, za period januar do jul, industrijska proizvodnja je veća za samo 0,3 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Prerađivačka industrija je u tih sedam meseci uvećana 1,3 odsto, dok su rudarstvo (minus 0,1 odsto) i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom (minus 4,8 odsto) u minusu. Prerađivačka industrija je, drugim rečima, jedini sektor koji vuče kumulativni rezultat u plus.
Zašto je jul lošiji od proseka
U samom julu industrijska proizvodnja je pala 2,3 odsto međugodišnje. Po sektorima, rudarstvo je zabeležilo rast od tri odsto, ali su prerađivačka industrija (minus 1,6 odsto) i snabdevanje energijom (minus 8,8 odsto) povukle ukupan rezultat unazad. MAT to opisuje kao povratak na “kolosek stagnacije”, period bez značajnijeg rasta ili pada, pošto je prerađivački sektor u julu prekinuo pet meseci uzastopnog rasta proizvodnje.
Pet oblasti je u julu davalo pozitivan doprinos, na čelu sa proizvodnjom motornih vozila i prikolica, a slede proizvodnja mašina i opreme, električne opreme, hemikalija i proizvoda od nemetalnih minerala. Njihov zbirni doprinos od 2,2 procentna poena je u potpunosti poništen sa samo tri strane, proizvodnjom koksa i derivata nafte, proizvodnjom farmaceutskih proizvoda i proizvodnjom osnovnih metala.
Rafinerija u Pančevu i dalje otežano radi
Proizvodnja koksa i derivata nafte je u julu dala negativan doprinos od 1,3 procentna poena celoj prerađivačkoj industriji. Uzrok je poznat, američko sankcionisanje ruskog vlasništva u NIS-u je ograničilo snabdevanje i prekinulo kontinuitet rada Rafinerije nafte Pančevo. Ekonomisti okupljeni oko MAT-a u septembarskom izveštaju to formulišu bez uvijanja:
Problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi.
Isti izveštaj podseća da je ta procena bila poznata i ranije. Još krajem 2025. MAT je predvideo da će prerađivački sektor u 2026. poslovati u nepovoljnijim uslovima upravo zbog rafinerije, uprkos tome što je proizvodnja u martu i aprilu 2026. nakratko premašila i najoptimističnije prognoze.
Za Železaru Smederevo, novi udar iz Brisela
Drugi teret na proizvodnji osnovnih metala nosi Železara Smederevo, u vlasništvu kineske grupe. Od 1. jula 2026. na snazi su pooštrene protekcionističke mere Evropske unije, nadogradnja sistema autonomnih kvota koji EU primenjuje na uvoz gvožđa i čelika iz Srbije od 2019. godine.
Bescarinska kvota za izvoz čelika u EU je prepolovljena, sa oko 820.000 na oko 410.000 tona godišnje, što je približno petina ukupne proizvodnje Železare. Istovremeno je udvostručena carina na količine iznad te kvote, sa 25 na 50 odsto, čime je izvoz preko limita ekonomski neisplativ. Nova pravila uvode i strožu kontrolu porekla, obavezu dokazivanja gde je čelik prvi put istopljen i liven, mera čiji je cilj, po oceni MAT-a, da spreči kineske i druge kompanije da preko fabrika u trećim zemljama zaobilaze evropske barijere.
Spoljna trgovina ide u dobrom pravcu
Van industrije, slika je povoljnija. U prvih sedam meseci 2026. izvozom je pokriveno 82,7 odsto robnog uvoza, naspram 79,4 odsto u istom periodu 2025. Prema evidenciji Eurostata, Srbija je u tom periodu bila u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo. Rast neto zarada u prvoj polovini 2026. iznosio je 8,2 odsto realno, znatno iznad inflacije, što je, prema oceni izveštaja, dodatno podržalo domaću potrošnju.
Dva broja za inflaciju, i zašto se ne poklapaju
Ovde treba razdvojiti dva merenja. Nacionalni indeks potrošačkih cena u Srbiji iznosio je 2,7 odsto međugodišnje u junu i 1,9 odsto u julu. To je domaći indeks i nije direktno uporediv sa brojkama koje Evrostat objavljuje za članice Evropske unije.
Za poređenje sa EU koristi se harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP), koji je za Srbiju iznosio tri odsto u junu i 2,2 odsto u julu. U Evropskoj uniji je HICP u istom periodu bio 2,9 odsto u junu i tri odsto u julu, a u evrozoni 2,8 i 2,9 odsto. Drugim rečima, u junu je Srbija po HICP-u imala višu inflaciju od proseka EU, a u julu nižu. Od 27 zemalja članica EU, nižu međugodišnju inflaciju od Srbije u julu je imalo šest, Švedska, Češka, Mađarska, Danska, Estonija i Malta. Najveće stope u julu zabeležene su u Rumuniji (8,2 odsto), Litvaniji (5,4 odsto), te u Bugarskoj i na Kipru (po 4,4 odsto).
MAT ostvareni rast BDP-a od početka 2026. ocenjuje kao rezultat koji Srbiju svrstava među brže rastuće ekonomije u Evropi, dodajući da su svi sektori osim snabdevanja energijom ostvarili realni rast aktivnosti. Ta ocena, međutim, ne menja sliku iz same industrije: dva njena najveća pojedinačna izvora otežanog rada, Rafinerija nafte Pančevo i Železara Smederevo, ostaju limitirana isključivo eksternim ograničenjima, sankcijama u jednom slučaju i evropskim kvotama u drugom, i oba ostaju otvorena pitanja za ostatak 2026. godine.
