Štednja u dinarima donela 533 evra više za 14 godina
Analiza Narodne banke Srbije: štednja u dinarima bila je isplativija od devizne u 155 od 157 posmatranih perioda, a dinarska štednja građana prvi put je premašila dve milijarde evra.
Dinarska štednja građana u Srbiji sredinom avgusta 2026. premašila je 244 milijarde dinara (protivvrednost od preko dve milijarde evra), pokazuju podaci Narodne banke Srbije. To je rast od 37,9 milijardi dinara, odnosno 18,4%, u odnosu na početak godine, i prvi put da je dinarska štednja prešla prag od dve milijarde evra.
Uz te podatke, NBS je objavila i sopstvenu analizu isplativosti štednje u dinarima naspram štednje u evrima, za period od juna 2012. do juna 2026. godine. Centralna banka u analizi navodi konkretan primer: građanin koji je u junu 2012. oročio 100.000 dinara na godinu dana, pa taj ulog reoročavao narednih 13 godina, u junu 2026. imao je 62.600 dinara više, odnosno oko 533 evra, nego da je isti novac od početka do kraja držao u evrima.
Analiza NBS obuhvata 157 uzastopnih godišnjih perioda, i u 155 od njih dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od devizne. Kod tromesečnog oročenja taj odnos je 92% u korist dinara, dok je kod oročenja na dve godine dinarska štednja bila isplativija u svim posmatranim periodima, bez izuzetka.
Zašto je dinar isplativiji od evra
Prema objašnjenju NBS, tri faktora idu u prilog dinarskoj štednji: relativna stabilnost kursa dinara prema evru, više kamatne stope na dinarske depozite u odnosu na devizne, i poreski tretman. Na prihod od kamate na dinarsku štednju se ne plaća porez, dok se na devizu porez plaća, i to je, prema centralnoj banci, glavni razlog razlike u isplativosti.
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije, komentarišući podatke NBS za Kurir, kaže da rast štednje u domaćoj valuti ide u prilog dinarizaciji finansijskog sistema.
Sve veći broj ljudi shvata da je isplativije da po povoljnijim kamatnim stopama štedi u dinarima, tako da je to dobra vest. I doprinosi dinarizaciji, kaže Grubišić.
Prema njegovim rečima, veće oslanjanje na dinar smanjuje i valutni rizik. „To je ono što je uvek motiv Narodne banke Srbije, u svim aranžmanima, i zaduživanju i štednji, da se što više vezujemo za našu valutu i da time smanjujemo valutni rizik. Evro nije naša valuta, tako da je to dobra vest”, navodi Grubišić.
Trinaest puta više dinara na štednim knjižicama
Od juna 2012. dinarska štednja je uvećana 13 puta, dok je devizna štednja u istom periodu porasla dva puta. Devizna štednja trenutno iznosi 17 milijardi evra, i samo u prvoj polovini 2026. porasla je za 735,5 miliona evra, odnosno 4,6%. Prosečan iznos po dinarskoj partiji krajem juna 2026. iznosio je preko 205.000 dinara, dok je prosečan iznos po deviznoj partiji bio preko 4.000 evra.
Udeo dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva tokom prve polovine 2026. prvi put je premašio 10%. Za poređenje, u junu 2012. taj udeo je bio ispod 2%, što znači da se struktura štednje građana u poslednjih 14 godina suštinski promenila u korist domaće valute.
Grubišić dodaje da na to utiče i navika građana Srbije da biraju proizvode koji nose osećaj sigurnosti. „Mi smo bankocentrično tržište i navikli smo, po mentalitetu, na štednju. To nije karakteristično samo za nas, već i za kontinentalnu Evropu. I u Francuskoj i u Nemačkoj dominira štednja”, objašnjava on.
Narodna banka Srbije najavljuje da će i u narednom periodu nastaviti da promoviše štednju u domaćoj valuti, kao deo strategije dinarizacije finansijskog sistema, uz nastavak praćenja kretanja štednje građana.
