Aster tekstil gasi proizvodnju u Nišu, 396 radnika na udaru

Kompanija Aster tekstil potvrdila je 3. novembra Južnim vestima da do kraja 2026. godine prestaje da proizvodi u Srbiji, a Miodrag Stanković, kopredsednik Grupe građana „Niš, moj grad“, navodi da zatvaranje niškog pogona 15. decembra ostavlja bez posla 396 radnika.

Šta je potvrdila kompanija, a šta je saopštio Stanković

Dva izvora ne govore o istom. Kompanija je Južnim vestima potvrdila prestanak proizvodnih aktivnosti u Srbiji do kraja 2026, uz premeštanje proizvodnje u pogone Aster grupacije van zemlje. Datum nije navela, a na pitanje koliko zaposlenih ostaje bez posla nije odgovorila brojem.

Datum 15. decembar i broj od 396 radnika potiču od Stankovića, osnivača Pokreta juga Srbije, koji je saopštio da je zaposlenima najavljeno zatvaranje tog dana. Broj je preko agencije Beta objavljen i u drugim medijima. Južne vesti u svom tekstu podsećaju da je Aster, prema poslednjim dostupnim informacijama, u Nišu zapošljavao 460 radnika.

Zašto kompanija gasi proizvodnju

Iz Astera kažu da je odluka doneta posle analize poslovanja i da su prethodnih meseci razmatrali nekoliko mogućnosti, među njima i promenu proizvodnog programa, ali da održivo rešenje nisu našli. Obrazloženje kompanije glasi:

Ova odluka doneta je nakon detaljne analize poslovanja kompanije i mogućnosti održivog nastavka proizvodnje. Već duže vreme suočavamo se sa rastom troškova proizvodnje i poslovanja, kao i sa padom obima porudžbina usled smanjenja aktivnosti u sektoru maloprodaje, usled čega postojeći obim proizvodnje više nije dovoljan da pokrije troškove i obezbedi ekonomski održivo poslovanje.

Kompanija je odgovorila i na pitanje o pravima radnika. Proces će, kako navode, biti sproveden u skladu sa propisima Srbije, a o isplatama kažu sledeće:

Svim zaposlenima kojima prestane radni odnos biće u celosti isplaćene pripadajuće otpremnine, kao i sve zarađene zarade i druge naknade u skladu sa zakonom.

Koliko je fabrika koštala i šta je obećano 2016.

Fabriku je 2016. otvorio turski investitor. U izgradnju je uloženo 9 miliona evra (~1,05 milijardi RSD po kursu od oko 117,2 dinara za evro), a Vlada Srbije je subvencijama doprinela sa skoro 2 miliona evra (~230 miliona RSD), što je oko 22% uložene sume. Na otvaranju je najavljeno da će fabrika zaposliti 2.000 ljudi. Sa 396 radnika, koliko navodi Stanković, to je oko 20% najavljenog broja, a i sa 460 zaposlenih iz podataka Južnih vesti ostaje se daleko ispod te brojke.

Šta traži Stanković i kakvi su podaci o zaposlenosti na jugoistoku

Stanković je zatvaranje povezao sa širim stanjem u regionu:

Ovo više nije pitanje jedne fabrike, već budućnosti Niša i čitavog juga Srbije.

Prema njegovim podacima, broj zaposlenih na jugoistoku Srbije pao je sa 392.633 u drugom kvartalu 2024. na 379.195 u drugom kvartalu 2026, dakle za više od 13.000, odnosno za oko 3,4%. Kao ranije zatvorene fabrike u Nišu naveo je Benetton, Leoni, Juru, Šinvon i Džonson Elektrik.

Od Grada Niša Stanković traži hitno formiranje kriznog štaba u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i lokalnim privrednicima, lokalni fond za prekvalifikaciju, besplatne programe dokvalifikacije i jednokratnu pomoć radnicima dok ne nađu novi posao. Traži i objavljivanje ugovora:

Grad bi trebalo odmah da objavi sve ugovore i obaveze koje su kompanije preuzele prema državi i gradu, kako bi građani konačno videli gde je i kako potrošen njihov novac.

Od buduće Vlade Srbije traži vanredni socijalni fond, isplatu zaostalih zarada, povezivanje radnog staža i pravedne otpremnine. U medijskim izveštajima o ovom slučaju nema odgovora Grada Niša na te zahteve.

Šta je pre toga rekao Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić je u emisiji „Hit tvit“ upozorio na moguće zatvaranje železare u Smederevu, Aster tekstila i Eurotaja, uz poruku da bi se nova vlast morala hitno posvetiti očuvanju radnih mesta i razgovorima sa investitorima.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović ocenjuje da je odlazak stranih proizvođača iz Srbije počeo mnogo pre formiranja nove vlasti. Kao razlog navodi da se komparativna prednost, jeftina radna snaga, energija i subvencije, preselila: po njegovim rečima, druge destinacije, među njima Moldavija i Kazahstan, postale su popularnije.