Železara Smederevo: kvota EU prepolovljena, carina 50%

Železara Smederevo od 1. jula 2026. može da izveze u Evropsku uniju najviše 410.000 tona čelika po carini od 25%, umesto dotadašnjih 820.000 tona. Na sve količine iznad tog limita primenjuje se carina od 50%. Evropska unija je tog dana prepolovila uvozne kvote za čelik i podigla carinu sa 25% na 50%, a njeno tržište je najveće za proizvode fabrike, koja je u stoprocentnom vlasništvu kineske kompanije New-Silkroad (Hong Kong) Holding, iz grupe HBIS.

Brojke su se našle u javnosti pošto je Aleksandar Vučić, bivši predsednik Srbije, u emisiji „Hit tvit“ na televiziji Pink pomenuo mogućnost da se fabrika ugasi. Upitao je:

„Ko danas razgovara sa predstavnicima velikih stranih kompanija kako bi ih zadržao u Srbiji? Ko razgovara sa kineskom Železarom?“

Potom je naveo koliko bi ljudi pogodilo takvo gašenje:

„Ako nam ugase Železaru, to nije 5.000, već 15.000 do 20.000 ljudi bez posla.“

Fabrika je osnovana 1913. godine, a kineski vlasnici preuzeli su je 2016. Pre toga je, prema pisanju portala eBraničevo, poslovala uz velike finansijske probleme, a preuzimanje je donelo nov kapital i nastavak proizvodnje. Isti portal navodi da sama kompanija u poslednje vreme nije najavljivala mogućnost zatvaranja.

Šta je EU promenila za izvoz čelika iz Smedereva?

Evropska unija je prve kvote i carine na čelik uvela 2019. godine, kada su, kako navodi Danas, počeli i finansijski problemi Železare. Aktuelnu meru donela je da zaštiti sopstvenu industriju čelika i domaće proizvođače od sve veće konkurencije iz Kine.

Podatke o izvozu iznosi Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije. Izvoz gvožđa i čelika iz Srbije u svet od januara do septembra 2026. iznosio je 500 miliona evra, što je pad od 10% u odnosu na isti period prethodne godine. Količinski je pad takođe oko 10%. Tržište Evropske unije učestvuje u tom izvozu sa 82%. Novi režim kvota važi od 1. jula, pa u ovom obračunu obuhvata tri meseca od devet.

Stanić je razloge opadanja objasnio ovako:

„U poslednjih pet godina, izvoz čelika iz Srbije kontinuirano opada, kao rezultat trgovinskih sukoba između vodećih privreda sveta. Železara je već nekoliko godina pod pritiskom protekcionističkih mera EU, konkretno kvota na uvoz čelika i vremenom se ta kvota smanjivala, a carina za slučaj prekoračenja kvote povećavala. Usled manje mogućnosti izvoza, vremenom je redukovana i proizvodnja u Železari u Smederevu.“

Stanić ukazuje i na paradoks: nekadašnji kupci srpskog čelika iz Evropske unije sada plaćaju višu cenu na domaćem tržištu ili uvozom iz zemalja koje nisu obuhvaćene protekcionističkim merama. Time, kako navodi, povećavaju troškove proizvodnje evropske industrije, dok se briselska administracija zalaže za veću konkurentnost. Dodaje da je Železara na udaru uprkos tome što Srbija sa Evropskom unijom ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i status kandidata za članstvo. Deo proizvodnje, kaže, plasira se na domaće tržište zbog pojačane aktivnosti građevinske industrije u infrastrukturnim i drugim projektima.

Koliko je Železara beležila gubitka po godinama?

Prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre, neto rezultat fabrike u poslednjih šest godina bio je sledeći (evro iznosi su preračunati po kursu od oko 117 dinara za evro):

• 2020: gubitak oko 6 milijardi dinara (~51 milion EUR)
• 2021: dobitak 23,7 milijardi dinara (~203 miliona EUR)
• 2022: gubitak 4,9 milijardi dinara (~42 miliona EUR)
• 2023: gubitak 16,5 milijardi dinara (~141 milion EUR)
• 2024: gubitak 17,5 milijardi dinara (~150 miliona EUR)
• 2025: gubitak 4,5 milijardi dinara (~38 miliona EUR)

Dobitak je ostvaren samo 2021, nakon oporavka privrede od pandemije koronavirusa. Gubitak iz 2024. najveći je u celom razdoblju. Zbir šest godina daje neto minus od oko 25,7 milijardi dinara (~220 miliona EUR).

Smanjenje gubitka sa 17,5 na 4,5 milijardi dinara u 2025. najvećim delom potiče od pozitivnih kursnih razlika. Prema finansijskom izveštaju kompanije, one su nastale zbog povoljnijeg kretanja kursa dinara u odnosu na strane valute u kojima su iskazani dugovi i potraživanja, kao i novčana sredstva na bankovnim računima.

Na poslovanje, navodi se u istom izveštaju, utiču i otežano snabdevanje rudnim sirovinama iz Ukrajine i Rusije zbog rata, što je povećalo troškove dopreme, i visoki troškovi energenata, pre svega zbog rasta cene prirodnog gasa. Železara je zbog toga ulagala u projekte za uštedu energije.

Koliko ljudi zavisi od fabrike?

Ovde se brojke razilaze. Danas navodi da u Železari radi oko 5.000 ljudi, uz široku mrežu dobavljača, uslužnih firmi, prevoznika i kupaca. Vučić govori o 15.000 do 20.000 ljudi bez posla, a portal eBraničevo tumači da se u taj broj računaju i porodice zaposlenih, dobavljači i treća lica koja posluju sa kompanijom. Dve cifre, dakle, ne mere istu stvar: prva se odnosi na zaposlene u samoj fabrici, druga na širi krug koji od nje zavisi.

Zašto Privredna komora ne očekuje gašenje?

Stanić navodi tri okolnosti na kojima zasniva očekivanje da fabrika nastavlja rad: strateško partnerstvo Srbije i Kine, sporazum o slobodnoj trgovini i najavljenu direktnu investiciju od milijardu evra. Ocenjuje i da HBIS grupa uspeva da poboljša pokazatelje poslovanja prilagođavajući se spolja nametnutim okolnostima, što je, kaže, razlog boljeg neto rezultata u 2025. nego godinu ranije. Njegove reči:

„Mi smo svesni pritisaka koje HBIS trpi u Srbiji, ali imajući u vidu da je na snazi strateško partnerstvo između dve zemlje, Srbije i Kine, da imamo sporazum o slobodnoj trgovini, kao i najavu milijardu evra direktnih investicija, očekujemo da Železara u Smederevu i HBIS grupa nastave poslovanje.“

Na pitanje kakve bi posledice imalo zatvaranje, Stanić odgovara da bi one bile devastirajuće za privredu Smedereva i Podunavskog upravnog okruga, ali i šire, za privredu cele zemlje. Odmah dodaje:

„Međutim, kao i što smo rekli to je ekstreman scenario i kao takav malo verovatan.“