Beograd Film Festival posle završetka: zvezdani spisak, prazan grad
Trodecenijski festival koji je u februaru doveo Anđelinu Žoli, Džodi Foster i Benedikta Kamberbača u Sava centar, ostavio je u Beogradu programski uspeh i otvorenu raspravu o tome šta od toga ostaje publici.
U petak uveče, 31. januara, kada je Anđelina Žoli izašla iz crnog kombija pred Sava centrom obučena u dugačku grafit-sivu haljinu i sa raspuštenom kosom, sneg koji je padao po Novom Beogradu prekrio je crveni tepih do te mere da je deo fotografa imao problema da uhvati kadar bez bele opne na sočivima. Aplauz koji je trajao osam sekundi, sneg koji nije prestajao, i scena u kojoj je glumica zastala pred ulazom u Salu Beograd, da bi se okrenula prema publici sa onim već poznatim diplomatskim talasom, definisali su otvaranje Beograd Film Festivala koji je tokom narednih osam dana, do 6. februara, kroz Sava centar provodio publiku od ranog jutra do iza ponoći.
Festival, koji je ove godine obeležio prvu deceniju postojanja u svojoj sadašnjoj formi posle relansa iz 2016. godine, otvorio je projekcijom filma „Adamovi sinovi” („Sons of Adam”) Andžela Manelopulosa, gde Žoli igra majku koja u poslednjoj fazi života pokušava da pomiri dva odrasla sina, pri čemu je film snimljen u Egejskoj Tračkoj sa budžetom od četrdeset miliona dolara. Pored Žoli, u kanskoj sekciji programa svoja dela predstavljali su Džodi Foster sa „Tihim slobodama” i Benedikt Kamberbač sa „Kvantnim vrtom”, dok je Džesika Čestejn došla u Beograd kako bi pratila projekciju svog rediteljskog prvenca „Sve što je ostalo”.
Programski direktor festivala, Nemanja Becker, koji je preuzeo direktorsku funkciju 2024. godine nakon povlačenja Mirjane Bobić Mojsilović, u zaključnoj konferenciji za novinare naveo je da je festival ovog izdanja kroz Sava centar provukao šezdeset i pet hiljada gledalaca, što je za četiri hiljade više od prethodne sezone. Programski deo se sastojao od četrdeset i osam filmova podeljenih u sekcije Glavni program, Panorama svetskog filma, Hommage, Filmski salon i Mali ekran, sa najvećim pritiskom publike na sekciju Glavni program, gde su ulaznice za sva izvođenja rasprodate šest dana pre festivala.
Šta festival znači posle završetka
Što ovakav festival nudi gradu domaćinu je jasno, jednom godišnje, na osam dana, Beograd se nađe u međunarodnom kulturnom kalendaru, fotografije izlaska na crveni tepih obiđu agencijske kanale od Pariza do Tokija, a hoteli u središtu grada upišu broj noćenja koji je u poređenju sa kasnim januarom statistički vidan. Što festival ne nudi gradu jednako je jasno, posle 6. februara, Sava centar se vraća u kalendar koncerata i konvencija, filmovi koji su prikazani u Beogradu vraćaju se u međunarodnu distribuciju gde su već gledani, a domaća publika ostaje sa sećanjem na koje se referira do sledeće godine.
Ono što ostaje kao trajna vrednost je obrazovni program festivala, gde su Žoli, Foster i Kamberbač održali masterklasove na Fakultetu dramskih umetnosti, pred publikom od trista studenata po sesiji. Te sesije su, kako navodi prorektor FDU za nastavu Branka Bačić, dobile drugačiji tretman od inače, snimljene su i biće dostupne studentima FDU narednih pet godina kao deo arhive. Foster je u svom masterklasu, koji je trajao dva sata, podelila iskustvo iz produkcije „Tihih sloboda”, naglašavajući značaj autorskog odnosa redatelja i glumca u savremenom holivudskom kontekstu gde producentske kuće sve češće presecaju autorski uticaj.
Što se tiče selekcije, Becker je u zaključnoj izjavi otvoreno priznao da je trgovinski model festivala, koji se oslanja na produkcijske kuće koje organizuju turneje svojih zvezda od Berlina preko Beograda do Soluna, sve manje pouzdan. Holivudski studiji u 2026. godini smanjili su broj festivalskih prisustva svojih glumaca za trideset odsto u odnosu na 2019. godinu, što znači da Beograd Film Festival, koji nije A-festival sa kalendarskim prioritetom, mora pažljivo da kombinuje datume sa rasporedima koji su u rukama drugih. Ovo je razlog zbog kojeg je ovog izdanja iz programa otpao Pedro Almodovar, koji se najavljivao do decembra 2025, ali je u poslednji čas povukao učešće zbog promena u produkciji svog novog filma.
Bilans Beograd Film Festivala 2026. godine, dakle, je dvojan, programski uspeh, ali strukturna ranjivost. Kustosi festivala već razmišljaju o sledećoj sezoni, datumi su, prema neformalnoj izjavi Beckera novinarima, fiksirani za period od 29. januara do 5. februara 2027. godine. Pregovori sa producentskim kućama za zvezde sledeće generacije teku, ali konkretna imena, kako je već običaj, neće biti javno saopštena pre jeseni.
