Šangaj: „Atlantska rapsodija” odnela Zlatni pehar
Kineski prvenac Džonga Kajfenga proglašen je najboljim filmom 28. festivala u Šangaju, dok je marokanska „Halima” osvojila režiju i glavnu glumicu i vratila Maroko u glavnu konkurenciju posle 27 godina.
- Ceremonija dodele Zlatnog pehara održana je 20. juna, čime je zatvoreno 28. izdanje festivala u Šangaju.
- Najbolji film je „Atlantska rapsodija” reditelja Džonga Kajfenga, koja je odnela i nagradu za fotografiju.
- Marokanska „Halima” osvojila je režiju i glavnu glumicu i vratila Maroko u glavnu konkurenciju posle 27 godina.
- Velika nagrada žirija pripala je belgijskoj „Iluminadi” Nikolasa Rinkona Žilea.
Žiri kojim je predsedavao Toni Leung izabrao je za pobednika prvenac, a to retko kada prođe bez tihog komešanja u publici. „Atlantska rapsodija” Džonga Kajfenga nije film koji se nameće glasno; pripoveda strpljivo, gradi atmosferu pre nego što povuče potez, i upravo je taj nedostatak žurbe ono što je u Šangaju, izgleda, prepoznato kao zrelost. Najviša nagrada festivala, Zlatni pehar, sinoć je otišla u ruke autoru koji tek ulazi u dugometražnu formu.
Ako se najbolji film može pročitati kao izbor sklon kontinuitetu domaće kinematografije, ostatak liste pobednika priča znatno otvoreniju priču. Nagrada za fotografiju takođe je pripala „Atlantskoj rapsodiji”, što ovaj naslov čvrsto pozicionira kao formalno najzaokruženiji predlog u takmičarskom programu. No, festival se ne pamti samo po onome ko nosi glavni trofej, već i po tome ko se vraća na scenu sa koje je dugo bio odsutan.
Zašto „Halima” odjekuje izvan svoje nagrade?
Marokanski film „Halima” Jasina El Idrisija odneo je dve nagrade koje se teško odvajaju jedna od druge: režiju i glavnu glumicu. Hadidža Amari nagrađena je kao najbolja glumica, a kada režiserska poetika i glumačko telo budu prepoznati zajedno, to obično znači da je film izgrađen iznutra, oko lika, a ne oko zapleta. El Idrisi ovde ne dobija priznanje za spektakl nego za rad na detalju, za onu vrstu pažnje koja se ne reklamira.
Značaj te pobede prevazilazi pojedinačni naslov. „Halima” označava povratak Maroka u glavnu konkurenciju Šangaja posle 27 godina, a takve cifre nisu samo statistika; one mere koliko je vremena potrebno da jedna nacionalna kinematografija ponovo izbori mesto za stolom velikih festivala. Festivalska kola, ta nepisana mreža programskih odluka i geografskih ravnoteža, ovog puta su se pomerila ka severnoj Africi, i to ne kao gest, već kao ishod takmičenja.
Šta lista pobednika govori o ukusu žirija?
Pogled na ostatak nagrada otkriva žiri sklon raznorodnosti pre nego jednoj estetici. Velika nagrada žirija pripala je belgijskom filmu „Iluminada” Nikolasa Rinkona Žilea, dok je nagradu za najboljeg glumca poneo Džang Songven u filmu „Tajna u kutiji”. Time se mapa pobednika rasprostire preko tri kontinenta, od Kine preko Belgije do Maroka, što je raspored koji deluje promišljeno, gotovo kao izjava o tome šta festival želi da bude.
Šangaj se godinama trudi da bude više od regionalne smotre, a ovogodišnja lista mu u tome ide naruku. Kada glavni trofej osvaja debitant, kada se jedna kinematografija vraća posle skoro tri decenije, a glumačke nagrade odlaze na adrese koje publika izvan festivalskih sala tek treba da upozna, dobijate izdanje koje rizikuje da bude zanimljivije od onog predvidljivog. Ostaje pitanje koje svaki festival ostavlja za sobom: koliko će ovih naslova zaista stići do bioskopa, a koliko će ostati pobednici koje smo upoznali samo kroz spisak nagrada?
