Pula večeras zatvara 73. izdanje: dodeljuju se Zlatne arene
Posle nedelju dana projekcija pod otvorenim nebom antičke Arene, Pulski filmski festival večeras u Istarskom narodnom kazalištu proglašava dobitnike Zlatnih arena i nagrade publike.
- Večeras se u Istarskom narodnom kazalištu zatvara 73. Pulski filmski festival dodelom Zlatnih arena.
- U glavnom hrvatskom takmičarskom programu bilo je 11 filmova, a festival potpisuje umetnički direktor Danijel Pek.
- Publika svog favorita bira nagradom Zlatna vrata Pule; dobitnici se saznaju tek na svečanoj ceremoniji.
- Glavni program trajao je od 9. do 16. jula, a postfestivalske projekcije zakazane su od 18. do 27. jula.
Ima nešto skoro drsko u ideji da se film, taj krhki snop svetla, pušta na kamene zidove koji su dve hiljade godina gledali sasvim drugačije predstave. Pulska Arena večeras poslednji put ove sezone radi upravo to: rimski amfiteatar postaje bioskop, a nedelju dana pošto se prvi kadar prelio preko njegovih lukova, festival se vraća pod krov Istarskog narodnog kazališta da prebroji ono što je video.
Sedamdeset treće izdanje Pulskog filmskog festivala zatvara se dodelom Zlatnih arena, nagrada koje u regionu i dalje nose težinu kakvu malo koja lokalna statueta ima. Glavni program trajao je od 9. do 16. jula, sa jezgrom večeri u samoj Areni, dok su predfestivalski dani odradili topli krug od 4. do 8. jula, a publika koja večeras ne stane u kazalište dobiće još jednu priliku kroz postfestivalske projekcije od 18. do 27. jula.
Šta se tačno dodeljuje večeras?
Zlatna arena nije jedna nagrada nego čitava festivalska kola: statuete idu za najbolji film, režiju, scenario i glumu, i upravo ta raspodela svake godine iznova crta mapu domaće kinematografije, ko je te sezone imao redateljski potpisanu stvar, a ko samo dobru ideju bez dramaturškog luka. U glavnom hrvatskom takmičarskom programu ove godine našlo se jedanaest filmova, selekcija za koju umetnički direktor Danijel Pek odgovara i pred publikom i pred strukom.
Paralelno sa žirijem, svoj glas daje i gledalište. Nagrada Zlatna vrata Pule pripada filmu koji je osvojio publiku, i ta dva rezultata, žiri i gledaoci, ne poklapaju se uvek, što je verovatno i najzdravije što se festivalu može desiti. Ime dobitnika čuva se do same ceremonije, pa i oni koji su ispratili svaku projekciju u Areni večeras sede bez sigurne prognoze.
Vredi podsetiti da Pula nije samo hrvatska smotra. Kroz manjinske koprodukcije i međunarodni program festival redovno propušta i filmove iz regiona, uključujući srpske autore i glumce, pa se dodela u Puli čita i sa ove strane granice kao merilo gde stoji post-jugoslovenski film kada se svi nađu na istom kamenu.
Zašto Pula i dalje drži pažnju
Lako je festival svesti na turistički prizor, tople istarske noći, zvezdano nebo i platno razapeto među antičkim lukovima. Ali Arena je i institucionalni test: mesto na kome se svake godine meri koliko je javni novac za film pretvoren u nešto što publika zaista želi da gleda, a ne samo u još jedan naslov u katalogu. Kulturna politika ovde dobija lice, a redateljske poetike se sudaraju pred gledalištem koje ne oprašta dosadu.
Sedam decenija kontinuiteta znači i da Zlatna arena pamti, ona ulazi u biografije, u retrospektive, u način na koji se piše istorija domaćeg filma. Zato ceremonija u kazalištu nije formalnost nego trenutak u kome se odlučuje čiji će naslov sledeće godine stajati uz oznaku nagrađenog.
Do jutra ćemo znati imena, ali pravo pitanje ostaje otvorenije: hoće li ovogodišnji pobednik biti film koji se pamti ili samo film koji je te večeri bio najbolji u konkurenciji, i da li vi te dve stvari uopšte razdvajate?
